Поточари, обележена 28. годишњица злочина у Сребреници

Сахраном посмртних остатака 30 особа, комеморацијом, полагањем цвећа и молитвом у Меморијалном центру Поточари, обележена је 28. годишњица злочина у Сребреници. Уз породице жртава, скупу су присуствовали верски лидери, бројни домаћи и међународни званичници, који су позвали на помирење и дијалог. И ове године скуп је протекао без делегације Србије.

Данас је најтежи дан у животу сваке мајке и сваког човека који има и мало душе и срца, поручила је Ајша Омеровић из Удружења "Мајке Сребренице". Истим речима бол описују и потомци још 30 жртава злочина у Сребреници, које су данас покопане.

Mеђу њима, најмлађи је у јулу 1995. године имао 15 година, а најстарији 65 година – Незир Муминовић. Од њега се, уз присећање на њихов последњи сусрет, опростио син.

"Последњи пут сам га видео пред рат. Када смо кренули, отишао сам за Тузлу, а он је остао је у родном селу код Скелана. И '93. године био је у Сребреници. Са падом Сребренице '95. године дошао је са мајком и ујаком у Поточаре. Рекли су ми да је стрељан у Пилицама. Чекао сам дуго. Mајка има жељу да док је жива може да се укопа", прича Сафет, син настрадалог Незира.

Трага се за још хиљаду особа

На гробљу Меморијалног центра Сребреница – Поточари, до сада је сахрањена 6.751 особа. Трага се за још око 1.000, чији су остаци, претпоставља се, скривени у масовним гробницама или расути по шумама дуж трасе којом су марширали.

"Укопала сам оца 2011. и данас копам овог брата старијег, млађег још нисам нашла и не знам ништа“, каже Хамдија Фејзић, заменик начелника Општине Сребреница.

За преживеле, али и бошњачке политичаре, полемика о томе да ли је оно што се десило у Сребреници геноцид је неприхватљива.

"Култура сећања јача истину и правду. Културом сећања супростављамо се култури лажи, негирања злочина и геноцида. Култура сећања је једини излазак из спирале насиља и зла, једини начин да излечимо друштво од болести мржње", указује Денис Бећировић, члан Председништва БиХ.

О релативизацији злочина говори и високи представник у БиХ Кристијан Шмит. Најављује да ће допунити закон који је последњих дана мандата његов претходник потписао, а којим се забрањује негирање геноцида.

"Имамо јасну обавезу да зауставимо тензије које доводе у питање почињене злочине. Позивам надлежне да процесуирају негирање геноцида и глорификовање ратних злочинаца. Потребно је да проширимо законске одредбе где починиоци ратних злочина, осуђени починиоци, не могу да имају право да обављају јавне функције", порука је Кристијана Шмита, високог представника у БиХ.

Поруке и из Брисела

Поруку помирења у видео-поруци послали су председници Црне Горе и Турске. Из Брисела заједничко саопштење шефа европске дипломатије и комесара за проширење.

"Европа се сећа своје одговорности и неуспеха да заштити. Данас, док рат поново бесни на европском континенту, заклињемо се да ћемо учинити боље да одбранимо мир и заштитимо живот", наводе Жозеп Бореља и Оливера Бархељија у саопштењу.

За злочине у Сребреници која је била "заштићена зона", изречено је пет доживотних казни пред Хашким трибуналом, а пред судовима у земљама региона, укључујући и Србију је осуђено 47 особа на више од 700 година затвора.