Скопље "обрисало" Ивана Михајлова, Софија забринута

Македонско Министарство правде одбацило је захтев бугарског удружења из Битоља да се назове по некадашњем лидеру ВМРО Ивану Михајлову, објашњавајући да су његови ставови увреда македонског националног идентитета. Бугарско Министарство спољних послова "забринуто" после тог потеза Скопља. Имена бугарских удружења главна тачка спотицања у односима две државе, од чијег решења зависе евроинтеграције Северне Македоније.

Скопље "обрисало" Ивана Михајлова, Софија забринута Скопље "обрисало" Ивана Михајлова, Софија забринута

Захтев бугарског удружења из Битоља да се назове по Ивану Михајлову је неоснован, навело је македонско Министарство правде, недуго пошто је Комисија за употребу имена личности оценило да би именовање било каквог удружења грађана по некадашњем лидеру ВМРО "представљало провокацију и увреду националних осећања македонског народа".

Тиме је, бар што се тиче Скопља, стављена тачка на неколико месеци дуг спор око именовања удружења Бугара у Северној Македонији по контроверзним личностима из Другог светског рата – Михајлову и цару Борису Трећем.

Бугарско Министарство спољних послова одмах је затим саопштило да са зебњом прати развој ситуације у Северној Македонији, изражавајући наду да се Скопље у доношењу важних одлука неће водити једностраним и тенденциозним тумачењима историјских догађаја.

Односи између Бугарске и Северне Македоније већ су деценијама оптерећени различитим виђењима историје, при чему Софија инсистира да су најзначајније личности из македонске историје, попут Гоце Делчева, у ствари били Бугари.

Две земље су, због тога, пре пет година формирале заједничку комисију за утврђивање историјских чињеница, смишљену како би се превазишла различита виђења прошлости, али је та комисија, за 44 састанка, успела да "добаци" до раног средњег века.

На тај начин, именовање бугарских културних клубова према цару Борису Трећем или Ивану Михајлову изазвало је бурне реакције у Северној Македонији, што је резултирало протестима, разбијењем излога и, на концу, пребијањем једног од лидера бугарског удружења у Охриду.

Седиште центра "Иван Михајлов" у Битољу било је запаљено почетком прошле године, што су осудиле власти у Скопљу и Софији.

Иван, Ванчо Михајлов био је лидер Внатрешне македонске револуционарне организације, или ВМРО, после серије атентата у којима је страдало претходно вођство те организације. Његов најближи сарадник Владо Черноземски је 1934. године у Марсељу, у сарадњи са усташким покретом, убио југословенског краља Александра Првог и француског министра спољних послова Луја Бартуа.

Током рата, Михајлов је, после састанака са Адолфом Хитлером и Хајнрихом Химлером, покушавао да организује нацистичке јединице у Македонији и Бугарској, након чега је живео у Загребу, одакле је избегао у Италију. Михајлов је умро 1990. године у Риму.

Македонски историчари тврде да је, по доласку Ванча Михајлова на чело ВМРО, у Бугарској у чисткама убијено око 4.000 Македонаца.

Отварању центра "Иван Михајлов" у Битољу, почетком априла прошле године, присуствовао је и тадашњи бугарски премијер Кирил Петков, али се није освртао на биографију човека по којем је та установа добила име.

Власти у Софији сматрају да је пре стварног почетка преговора Скопља и ЕУ потребно решити питања која се односе на македонски национални идентитет, односно питање језика и идентитета националних хероја, међу којима је Гоце Делчев. Осим тога, Софија захтева да се термин "бугарска окупација у Другом светском рату" у школским уџбеницима замени формулацијом "администрација", што велика већина Македонаца са индигнацијом одбија.

Бугарска наводи и да је "македонски језик настао 1944. године", те да може да се рачуна једино као "писана регионална форма бугарског језика". Доласком на власт сада већ бившег премијера Кирила Петкова, атмосфера у Бугарској се унеколико променила, али договор двеју страна о спорним историјским питањима још није ни на видику.

Француски предлог решавања проблема између две државе, уз бурне реакције опозиције, подржали су парламенти у Софији и Скопљу, чиме су Северној Македонији одшкринута врата придруживању Европској унији. Следећи корак који Скопље мора да предузме је уврштавање бугарске мањине у македонски устав, за шта владајућа коалиција нема потребну, двотрећинску, већину.

понедељак, 05. август 2024.
19° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару