Односи Бугарске и Северне Македоније, између депортације Јевреја и отпора Хитлеру

"Фашистички режим који је у то време владао у Софији донео је Закон о заштити нације којим су македонски Јевреји били систематски дискриминисани... Последњи корак била је дехуманизација", рекао је македонски председник Стево Пендаровски на месту са којег су, пре 80 година, Јевреји депортовани у Треблинку.

Из комплекса скопског дуванског монопола, који је претворен у Музеј Холокауста, у марту 1943. године, у три конвоја, у концентрациони логор Треблинка депортована су 7.144 Јевреја.

На изјаву македонског председника одмах је реаговао контроверзни бугарски европосланик Ангел Џамбаски, који је став Скопља назвао "скандалозном антибугарском дрскошћу" и од Пендаровског затражио хитно извињење.

"Пендаровски је још једном слагао да власти у Софији имају везе са депортацијом Јевреја са територије данашње Македоније... Доказана историјска чињеница је да бугарска краљевина није била ни профашистичка ни националсоцијалистичка", рекао је бугарски политичар.

Суштински, историчари сматрају да је цар Борис Трећи заштитио око 50.000 бугарских Јевреја, тако што је из територија под окупацијом у концентрационе логоре депортовао више од 11.000 људи.

"Позната су имена 11.343 особе које су бугарски официри у запечаћеним вагонима депортовали у Треблинку. Познат је начин на који су их, под заставом Бугарске третирали. Документована је и запањујућа окрутност са којом су последњих дана живота били изложени", рекла је Балкан инсајту бугарска новинарка Еми Барух.

"Нема морала у математици према којој су животи 50.000 плаћени животима 11.343 особе", оценила је бугарска новинарка.

Историјски, Бугарска је, после серије договора са Немачком, окупирала велике делове Румуније и Македоније и донела низ антисемитских закона, које је углавном спроводила на окупираним територијама.

Последњи пут, Борис Трећи је са Адолфом Хитлером разговарао у августу 1943. године, када је одбио да се укључи у рат против СССР-а. Умро је од последица срчаног удара недуго после тог сусрета, а читав низ бугарских историчара тврди да је био отрован.

Музеј Холокауста наводи да је протеривање договорено директно са Адолфом Ајхманом, те да је у првој фази за депортацију одређено око 13.000 Јевреја из Македоније и околине Пирота, те још 8.000 из Софије. Од тог броја, у логор Треблинка пребачене су 11.343 особе. Депортације су прекинуте у мају 1943. године после силног притиска бугарске јавности и цркве.

Име цара Бориса Трећег било је уписано и у називу удружења Бугара у Охриду, пре серије протеста, туче и, на концу, забране именовања организација према сарадницима нациста, што је изазвало оштре реакције Софије, које на лик и делу последњег бугарског цара гледају сасвим другачије.

Величање "бунтовничке" улоге цара Бориса Трећег је на место премијера од 2001. до 2005. године довело његовог сина Симеона Сакскобургготског и отворило врата политичком узлету Бојка Борисова, који је претходно био телохранитељ бугарског премијера.

Власти у Софији сматрају да је пре стварног почетка преговора Скопља и ЕУ потребно решити питања која се односе на македонски национални идентитет, односно питање језика и идентитета националних хероја, међу којима је Гоце Делчев. Осим тога, Софија захтева да се термин "бугарска окупација у Другом светском рату" у школским уџбеницима замени формулацијом "администрација", што велика већина Македонаца са индигнацијом одбија.

Бугарска наводи и да је "македонски језик настао 1944. године", те да може да се рачуна једино као "писана регионална форма бугарског језика". Доласком на власт сада већ бившег премијера Кирила Петкова, атмосфера у Бугарској се унеколико променила, али договор двеју страна о спорним историјским питањима још није ни на видику.

Француски предлог решавања проблема између две државе, уз бурне реакције опозиције, подржали су парламенти у Софији и Скопљу, чиме су Северној Македонији одшкринута врата придруживању Европској унији. Следећи корак који Скопље мора да предузме је уврштавање бугарске мањине у македонски устав, за шта владајућа коалиција нема потребну, двотрећинску, већину.