Грчко-турски односи – тензије у Егеју, битка у Конгресу

Ред за плаћање борбених авиона Ф-16 испред америчке компаније "Локид-мартин" смањио се пошто је Представнички дом Конгреса усвојио низ услова које Анкара мора да испуни пре него што буде одобрена продаја нових и модернизација постојећих летелица Ф-16.

Грчки лоби, који је у последња 24 часа изазвао лавину гнева у Анкари, успео је да "прогура" амандмане у којима се Турској, уколико жели нове авионе, налаже да их не употребљава за летове кроз грчки ваздушни простор, саветује да "олабави" односе са Москвом и одустане од употребе руских противваздушних система С-400.

Овај амандман, који представља компромис између захтева грчког лобија да се продаја авиона Ф-16 потпуно забрани и начелног пристанка САД да испоручи летелице пошто је Турска скинула блокаду са пријема нових чланица у НАТО, подржала су 244 представника, док ће комплетан документ коначни тест имати ускоро пред Сенатом.

Акције Анкаре у том дому Конгреса не стоје баш најбоље, иако је продају нових авиона недавно подржао и председник Џозеф Бајден. Шеф спољнополитичког комитета Сената Роберт Менендез је набројао услове под којима ће уклонити резерве према тој трансакцији, укључујући обавезивање Турске да авионе неће употребити против Грчке, "хлађење" односа Анкаре и Москве и одустајање од система С-400.

Амерички званичници рачунају да власти у Анкари имају на располагању око осам милијарди долара за куповину и модернизацију авиона, односно тачно онолико новца колико је Турска одвојила за учешће у пројекту Ф-35. Вашингтон је 2019. године суспендовао учешће Анкаре у том пројекту, јер су турске власти од Русије купиле противваздушне пројектиле С-400.

У компликовану ситуацију око испоруке ратних авиона Анкари умешао се и конгресмен Мајк Мекол, који је Турској предложио да своје системе С-400 испоручи Украјини, а да заузврат добије амерички систем "патриот", по матрици како је то са С-300 раније учинила Словачка.

Трка у наоружавању на истоку Медитерана

Гласање у Представничком дому изазвало је одушевљење у Грчкој, која већ месецима упозорава на убрзано наоружавање Турске и наводне територијалне претензије, која ова држава има према грчким острвима у Егејском мору.

Трка у наоружавању на истоку Медитерана интензивирана је крајем јуна, када је Грчка објавила да ће ускоро од Сједињених Америчких Држава затражити испоруку вишенаменских авиона Ф-35, јавља Катимерини.

Извори овог дневника наводе да ће ускоро бити потписано писмо о намерама које, суштински, представља први корак на дугом путу који Атину очекује пре него што авиони заиста и стигну у Грчку.

Атина је набавку нових авиона најавила усред све жешћих тензија са Турском, која је пре неколико дана почела тестирање првог носача дронова у свету, брода "Анадолу", који је највећи ратни брод у историји турске морнарице.

Упоредо са тензијама у Конгресу САД, Грчка се окренула све бољим односима са Француском, па су преко Јелисејских поља, крило уз крило са француским, прелетела и два грчка "рафала".

Грчка је, пре неколико месеци потписала уговор о војној сарадњи, према којем ће за 4,4 милијарде долара добити три нове фрегате и још осам "рафала".

Размена тешких речи између Атине и Анкаре достигла је врхунац током тек окончаног самита Европске уније, када је Анкара жестоко критиковала Брисел због "ћутања због нелегалних активности Грчке". Анкара је Европску унију оптужила за "једнострано понашање и недостатак визије" према Турској.

Турске критике се односе на серију недавних проблема у односима двеју држава, који су проистекли из турских тврдњи да су грчке оружане снаге довукле наоружање и додатно ојачале положаје на острвима која се налазе надомак турске обале.

Истовремено, грчке власти објавиле су серију мапа, од којих неке потичу из 1923. године, које, како тврди Атина, представљају доказ "турског ревизионизма и кршења међународног права".

Иако западне дипломате подизање тензија приписују почетку кампање Реџепа Тајипа Ердогана пред председничке изборе, који се одржавају следеће године, Турска и Грчка се већ годинама споре око поморских граница и права за истраживање и експлоатацију енергената у Егејском мору и источном Средоземљу.