Обама последња нада за БиХ

Босна и Херцеговина могла би да постане пројект на којем би администрација председника Сједињених Америчких Држава Барака Обаме показала своју способност да решава компликоване проблеме на међународној политичкој сцени.

Неколико посљедњих догађаја симболички је, али и у неку руку формално, показало да Вашингтон све више гледа у овом правцу, планирајући иницијативу која би након октобарских избора могла гурнути БиХ на европске шине, пише "Дневни аваз".

Упозорења првог америчког обавештајца Дениса Блера да је БиХ кључни изазов за стабилност Европе, а потом и посета америчке делегације на челу с угледним сенаторима Џоном Мекејном и Џозефом Либерманом Сарајеву, показују да САД не одустају од повратка у БиХ.

Пропали покушај бутмирских преговора шведског министра иностраних послова Карла Билта у који је, на основу трансатлантске сарадње, увучен и Стејт департмент, очито није обесхрабрио Вашингтон.

Питање тренутка

Поруке које су Мекејн и Либерман донели више него јасно говоре да није више питање хоће ли Америка учинити додатне напоре на решавању проблема које коче напредак БиХ, него када ће то учинити и на који начин.

Обамина администрација је, понајвише захваљујући његовом потпредседнику Џозефу Бајдену, јасно показала да јој је БиХ на дневном реду.

Одласком специјалног изасланика за Балкан Ричарда Холбрука, Сједињене Државе уступиле су Европској унији решавање проблема у БиХ. Иако је администрација председника Обаме показала велико интересовање за регион, нису именовале специјалног изасланика. 

Друга жаришта, попут Авганистана, Пакистана, Блиског истока и Ирака ипак су остала приоритет у америчкој спољној политици.

Међутим, решавање тих проблема не иде баш ефикасно ни лако, како су неки очекивали, нити је успех у напорима, посебно Обаминих специјалних изасланика Ричарда Холбрука у Авганистану и Пакистану и Дениса Мичела на Блиском истоку, у целости известан.

"Дневни аваз" закључује да је Обаминој администрацији, али и Стејт департменту који води Хилари Клинтон, неопходан успех на спољнополитичком плану.

Стога би, БиХ могла да буде шанса Обаминој администрацији да стекне самопоуздање и ауторитет на геополитичкој сцени, посебно у смислу способности "nation buildinga" - изградње државе, што је Америци често оспоравано. Дејтон је амерички пројект и његова суштинска промена је, заправо, амерички задатак.

Америчка законодавна власт, Конгрес и Сенат по правилу иду корак испред актуелне администрације, на неки начин припремајући терен за извршну акцију. Конгрес САД (Представнички дом) је још прошле године усвајањем резолуције о БиХ у којој позива на одлучну акцију и именовање специјалног изасланика за Балкан подржао нови ангажман.

Најутицајнији чланови Сената Мекејн и Либерман након посете Сарајеву најавили су да ће размотрити најновије иницијативе. Њихова порука се посебно односи на чињеницу да БиХ предстоје важни парламентарни избори у октобру, од којих они, како је Либерман јасно рекао, очекују да грађани бирају своју "бољу будућност".

Без суштинског договора пре избора

Знајући да је амерички ангажман у БиХ сада већ известан, али и да је за сваку крупнију промену у политици Вашингтона неопходан период сазревања, треба очекивати да би наредни месеци могли бити искоришћени у припреми и анализи будућих корака, који у исто време морају бити координисани са плановима Европске уније.

То не значи да ће преговори бити и дипломатски и "преговарачки" мртви али, како су то из Турске недавно поручили, "нико озбиљан у међународној заједници не очекује суштински договор о уставним променама пре избора". Након избора биће отворена врата за дипломатску офанзиву и брзи договор за напредак БиХ, која, како је то Мекејн јасно рекао, "више не сме губити време".

Каква ће бити природа нове америчке иницијативе у овој тешко рећи, с обзиром на то да је још много елемената и идеја у игри. Много ће зависити од исхода избора, јер ће будући договор засигурно бити конгломерат страног притиска и договора домаћих лидера.

Осим консензуса у БиХ, иницијатива ће морати да се фокусира и усагласити став међународне заједнице чија је подељеност посљедњих година дала простора домаћим "политичким трговцима" да то злоупотребљавају у своју корист, блокирајући напредак државе.