Нереди у Скопљу, пиштољи, каменице и јаја на протесту опозиције

Каменице, јаја и претње ватреним оружјем пратили су пети по реду протест македонске опозиције против француског предлога за решавање проблема између Северне Македоније и Бугарске, свега дан пошто је у нередима у Скопљу повређено безмало 50 полицајаца.

Протест је почео после још једних неуспешних консултација парламентарних странака у Собрању, након којих је лидер опозиционог ВМРО-ДПМНЕ Христијан Мицкоски оптужио владу да Северну Македонију води у амбис.

"Водили су егзибиционистичке преговоре уместо да се консултују с нама. Нећемо прихватити опцију која нас води у амбис", рекао је лидер ВМРО-ДПМНЕ, чиме је суштински почео нови протест опозиције у Скопљу.

Група демонстраната окупила се испред зграде македонске владе и затим кренула ка тргу Скендербег, где их је каменицама дочекала група Албанаца. После међусобног вређања и претњи, најмање две особе извадиле су пиштоље и окренуле их према демонстрантима.

Полиција је, некако, успела да раздвоји сукобљене стране, па су демонстранти, недуго затим, протест наставили испред Собрања, где је запаљен транспарент са сликама посланика владајуће коалиције, док је здање парламента гађано јајима.

Одмах после инцидената, Мицкоски је на Фејсбук поставио фотографију човека који је уперио пиштољ према демонстрантима, тврдећи да је "желео да га убије".

Готово истовремено, одлазећа бугарска министарка спољних послова Теодора Генчовска изразила је забринутост због реакција у Скопљу, наводећи да се влади у Скопљу "мора дозволити да народу објасни садржај пакета".

"Реакције у Северној Македонији су забрињавајуће за једну демократску државу", рекла је бугарска министарка.

Француски предлог за решавање проблема између Скопља и Софије резултат је дипломатске иницијативе, коју је крајем прошле године покренуо председник Емануел Макрон, желећи да се македонске евроинтеграције покрену са мртве тачке пре краја француског председавања ЕУ.

Неколико месеци касније, Скопље и Софија су добили нацрт споразума, према којем би две стране пристале на договор након чега би била одржана прва међувладина конференција ЕУ и Северне Македоније. Наредна пак била би заказана тек пошто би бугарска мањина била уписана у македонски устав.

Остала питања, према том плану, била би решавана током преговора ЕУ и Северне Македоније. Овај споразум, прво, представљао је окидач сложеније политичке кризе у Бугарској, која је, на концу, резултирала падом владе Кирила Петкова.

У Северној Македонији, председник Стево Пендаровски и влада Димитра Ковачевског начелно су подржали француски документ, после чега су уследиле оштре реакције опозиције и серија протеста.

И у Бугарској и у Северној Македонији, опозиција је владу оптужила за издају националних интереса.

Бугарска је, већ годинама, једина препрека почетку преговора Северне Македоније са Европском унијом, иако су две државе 2017. године потписале Уговор о пријатељству, добросуседским односима и сарадњи, који Скопље сматра јединим предусловом за почетак преговора са ЕУ.

Власти у Софији пак сматрају да је пре почетка преговора потребно решити питања која се односе на македонски национални идентитет, односно питање језика и идентитета националних хероја, међу којима је Гоце Делчев.

Суштински, Софија настоји да заустави захтеве да се Македонцима у Бугарској призна статус националне мањине, иако у Северној Македонији, према резултатима пописа објављеним у среду, живи око 3.500 Бугара.

Бугарска наводи и да је "македонски језик настао 1944. године", те да може да се рачуна једино као "писана регионална форма бугарског језика".