Албанија, Мајк Пенс у седишту Муџахедин-е Калка

Мајк Пенс последњи је у серији некадашњих високих званичника САД, који се појавио на догађајима које организује контроверзна група иранских дисидената - Муџахедин-е Калк. Пенс је у петак стигао у Албанију, где су после судара са проиранским милицијама, склоњени припадници ове организације.

Бивши потпредседник САД је са супругом стигао у Драч, где се већ годинама налази центар Муџахедин-е Калка, објавила је на Твитеру супруга лидера те организације, Мерјам Раџави.

После низа сукоба са челницима Исламске републике припадници Муџахедин-е Калка расули се широм света, те главну базу, уз помоћ Американаца, успоставили у прилично тајанственом комплексу који је пре десетак година никао недалеко од Драча.

Серија догађаја последњих година, укључујући протеривање иранских дипломата и прилично магловите оптужбе о планирању напада на ово седиште иранских дисидената, драматично je покварилa односе Техерана и Тиране, па је Али Хамнеи, почетком 2020. године, Албанију назвао „малом, али злом европском државом у којој амерички елементи сарађују са иранским издајницима и кују планове против Исламске републике".

Пре Пенса, на скуповима Муџахедин-е Калка појављивали се Џон Болтон, Мајк Помпео и Руди Ђулијани, у чијим су се магловитим визијама будућности света управо челници Муџахедин-е Калка појављивали као будући лидери Ирана.

Револуционари, издајници, терористи и савезници - организација Муџахедин-е Калк (Народни муџахедини Ирана), за неколико деценија и уз силне контроверзе, прошла је пут од врха копља Исламске револуције до изгнанства у Албанији, уз пар контроверзних успутних станица у Ираку.

Осуђени су на живот у егзилу јер их власти у Техерану терете за смрт 12.000 људи, који су страдали у акцијама које су припадници Муџахедин-е Калка, после прогона из Ирана почетком осамдесетих година, организовали прво у сарадњи са режимом Садама Хусеина, а затим Американцима и наводно Израелцима. Челници ове организације, пак, тврде да је у њиховим упадима страдало више од 50.000 Иранаца.

На концу сложеног пута су, у недостатку каквих бољих опција, уточиште потражили у Албанији, која од привременог смештаја постала перманентни дом за око 3.000 Иранаца. Они су се у Драчу, на обали Јадранског мора, скрасили после озбиљне дипломатско-правне гимнастике у Вашингтону и серије договора америчких дипломата са владама Саљија Берише и Едија Раме.

Вођа организације, Масуд Раџави није виђен још од 2013. године, па западне обавештајне службе закључују да је мртав. У међувремену, кључна личност покрета постала је његова супруга Марјам Раџави, која је у западној Европи и Америци успела да добије подршку десничара и неоконзервативаца, решених да кад-тад нападну Иран.