Хрватски академци неће Болоњу

Већина хрватских студената и професора сматра да болоњски систем студирања није најбоље решење за хрватске прилике. Све више факултета у тој земљи разматра могућност да се врате традиционалном начину учења.

Болоњски процес била је нужна формална промена како би дипломе домаћих факултета постале упоредиве са европским, али је изазвао "доста збрке јер одступа од досадашње традиције и очекивања домаћег тржишта", рекао је сарадник Уреда за управљање квалитетом Универзитета у Загребу, проф. др. Дамир Љуботина, преноси Јутарњи лист.

Истичући да су "досадашња истраживања показала да је нови систем успорио напредовање студената" и да је уведена додатна бирократска процедура, која је смањила ефикасност студирања и продужила трајање студија, Љуботина је закључио да је модел јединственог петогодишњег студирања бољи од болоњског.

Незадовољни оспособљеношћу за посао

Стеченим знањем и оспособљеношћу за посао, по завршетку првог степена студија, нису задовољни ни студенти ни њихови будући послодавци, показала је анкета спровођена током 2008. и 2009. године.

Просечна оцена којом је 1.720 студената са 22 загребачка факултета оценило сопствену оспособљеност за рад у струци износи свега 2,82, док је исто то знање оцењено оценом 3,45 у погледу оспособљености за даље студирање и упис другог степена по Болоњи.

Одличну оцену (5) свом знању дало је свега 3,4 одсто анкетираних студената који су у року завршили прве три године факултета.

За најнижу оцену (1) изјаснило се 2,6 одсто, двојку је дало 13,4 одсто студената, а четворку 32,3 одсто. Остали (скоро половина испитаних) су свом стеченом знању дали оцену три.

Уочили грешку, немамо решења

Све је више и професора на факултетима који сматрају да је увођењем Болоње настава постала лошија, показала је анкета коју је Уред за управљање квалитетом спровео међу наставницима, а чији се резултати управо обрађују.

За разлику од 2006./2007. године, када је свега 13 посто наставника рекло како је након увођења Болоње настава лошија, данас је таквих чак 37,6 посто.

Непосредно после политичке одлуке да Болоња иде у примену на свим факултетима, 24,7 одсто наставника се изјаснило да је настава тиме побољшана, али такво мишљење данас има само 17 одсто.

"Критике болоњском процесу гласне су и унутар ЕУ, што указује да тај модел нигде није заживео како треба. Код нас је позитивно то што смо развили систем управљања квалитетом, успоставили смо дијагностику, али не и терапију", рекао је Љуботина.

Подсећајући да је Тојота недавно одлучила да повуче два милиона возила јер су уочили погрешку, Љуботиња је рекао "И ми смо уочили грешку, али немамо решења".