Политичка криза у Црној Гори – од литија до неповерења Влади

На крилима литија, које су биле мирни протести против Закона о слободи вероисповести, али и артикулисале огромну енергију народа и жељу за променама, а трајале, широм Црне Горе, читавих осам месеци, коалиције окупљене око Демократског фронта, Уре и Демократа, оствариле су на парламентарним изборима у августу 2020. године довољно гласова за већину у парламенту и дале предлог за мандатара.

Влада Здравка Кривокапића је изгласана у Скупштини, 4. децембра, 2020. године, и тиме је практично прекинута тридесетогодишња владавина ДПС-а Мила Ђукановића.

Премијер је тада најавио као један од кључних циљева, потписивање Темељног уговора са Српском православном црквом, али то до данас није урађено.

Владу је најавио као експертску, без политичара, и у њој није било места за посланике победничког ДФ-а, али је ипак, направио компромис и место вицепремијера понудио лидеру Уре, Дритану Абазовићу.

Управо је Абазовић иницирао изгласавање неповерења овој влади, уз образложење да она изазива институционалну кризу, да је успорила европске интеграције, и отежала сарадњу законодавне и извршне власти.

Криза за кризом продубила неслагања у Влади 

Влада је изгубила и подршку ДФ-а, половином прошле године, између осталог и због усвајања резолуције о Сребреници, и разрешења министра правде, Владимира Лепосавића.

Није спроведен ни по закону обавезан попис становништва, нити ажуриран бирачки списак, на коме су, како се тврди, хиљаде "фантомских" имена.

Унутрашње несугласице и притисак ДПС-а споља, током 14 месеци рада Владе, продубљивали су кризу која је кулминирала половином јануара, када је Дритан Абазовић поднео иницијативу за изгласавање неповерења влади Здравка Кривокапића.

Концепт који је понудио је нова влада, уз подрушку барем 49 посланика, и у старту најавио да у њој неће бити места ни за ДПС ни за ДФ.

Данас каже да је то само један од предлога - предлог Уре.

"Остајемо при нашем ставу, не мора уопште да буде прихваћен од било кога, ко год има бољу идеју, одрживију, бољу, мислим да је логично да је презентује, самим тим ми ћемо се одредити према томе, подржаћемо или не. Ако неко има бољи концепт, који је одржив, нисмо једина опција која је спремна да иде у опозицију, ја остајем при томе, али вјерујем да пут помирења иде уз онај предлог који смо ми дали", истакао је Абазовић.

У овдашњој јавности позиција те будуће владе се сматра врло изазовном, јер ће она, уколико буде имала подршку и досадашње опозиције, ући у демонтажу система који је успоставио управо ДПС.

"Врло изазовна позиција. Када је ријеч о ономе што слиједи, могуће чак да је и једнако важно са којом већином ћете ви ући тај процес, односно колико посланика ћете имати за подршку. Уколико имате 49, три петине укупног броја посланика, тада ви имате већину потребну за именовање врховног државног тужиоца, судије уставног суда, и чланове Судског савјета, да преведем – ви тада имате јак уплив у реформу оног што слиједи - тужилаштва и судства. Без тога, обрачун са корупцијом на високом нивоу и криминалом, уопште, тешко да је могућ", указује политички аналитичар из Подгорице Срђан Перић.

Додаје да постоји и једна контрадикција – да ће за та решења подршку тражити у парламенту од оних које извесно угрожава та борба.