Шта кочи европске интеграције земаља Западног Балкана

Ако Црна Гора испуни амбицију актуелног руководства и за само две године постане прва следећа чланица ЕУ, албански премијер Црногорцима обећао је хеликоптер.

Два месеца потом, црногорски посланици близу су да изгласају неповерење влади, али амбиција остаје.

Тренутна политичка нестабилност успорава процес, оцењују тамошњи аналитичари, али верују да појачано француско интересовање појачава и видљивост Западног Балкана и шансе Подгорице.

Милена Мук из Института алтернатива каже да је процес ЕУ интеграција у стагнацији, те да томе највише доприноси изостанак резултата у области правосуђа, која је најбитнија у борби против корупције и организованог криминала, што кочи приступање Црне Горе.

Борба против корупције и организиваног криминала стоји и на путу евроинтеграција Албаније.

Оцењује се да су отварању преговора, ипак, ближи од Скопља. Са Скопљем су 2019. године наишли на одбијање, најпре од Париза.

Упркос томе што је сада Северна Македонија решила спор са Грчком о имену државе, а онда је рампу онда поставила Бугарска.

Где је загледано Скопље по питању евроинтеграција: у Брисел, Париз због председавања или у Софију?

Политиколог Петар Арсовски каже да је Брисел "све време забринут и даје подршку ЕУ интеграцијама, али да је тај однос импотентан према Балкану".

"Код Француске је дошло до промене када је усвојена нова методологија преговарања, на чему је та земља инсистирала. Сада подржава интеграције Западног Балкана и то активно. У Софији је, међутим, кључ у овим преговорима за које сви кажу да треба да се заврше до јуна", каже политиколог.

Шта је идеја француског председавања

Председник Француске је за јун најавио конференцију посвећену региону. Емануела Макрона до тада очекују избори. Његова кандидатура је извесна, иако није формализована.

Актуелно, током председавања, Унија је у спољно-политичком фокусу. Париз решавање европске и економске перспективе Западног Балкана види као део пута ка већем суверенитету саме Европе.

Слободан Зечевић, из Института за европске студије каже да је идеја француског председника и Француске током председавања да се ограничи утицај страних сила на простору Балкана за које многи сматрају да припада ЕУ.

"Када говоримо о утицајима, говоримо о утицајима Русије, Кине и Турске на Балкан. Макрон се залаже за једно разјашњење и дефинисање пута балканских држава ка ЕУ", наводи Зечевић.

Европа снажна у свету, амбиција је председника Макрона током председавања. Познат је и ранији став Париза: да би била већа, Унија најпре мора да постане јача.

Пјер Кoшар, амбасадор Француске у Србији каже да Западни Балкан и Србија имају своје место у ЕУ, али и да те земље морају да имају јасну и искрену перспективу приступања у разумним роковима.

"ЕУ мора већ сада да реформише своје процедуре и институције да би се суочила са изазовима. То је захтев и потреба јер нас има двадесет седам, а биће још и више изражено кад нас буде тридесет троје", објашњава Кoшар.

Додаје да желе да се то што пре догоди и да дође до брзог приступања кандидата, када ти услови буду испуњени.

"Реформа ЕУ иде истовремено, руку под руку", истиче амбасадор Француске у Србији.

Србија се нада да ће током француског председавања, до средине године, отворити кластер 3 – конкурентност и инклузивни раст.

Позитиван сигнал Бриселу и председавајућем Паризу су и реформе у области правосуђа, усвојене на недавном референдуму.