Шта је у фокусу француског председавања ЕУ, за РТС открива амбасадор Кошар

Западни Балкан издвојен је као један од региона у фокусу француског председавања Савету Европске уније. Председник Француске Емануел Макрон најавио је политику поновног европског ангажовања и инвестиција и за јун заказао Самит са регионалним лидерима.

Шта до тада чека Унију, шта могу да очекују земље аспиранти, за РТС говори француски амбасадор у Београду господин Пјер Кошар.

Колико се ЕУ променила у протеклих пет година, од када је, на почетку мандата, председник Макрон тражио да се трансформише, закључно са председавањем Ваше земље Европској унији?

– Европска унија се у великој мери променила у последњих пет година. То је учињено јер је суочена са важним изазовима – Брегзитом, пандемијом ковида 19, тензијама у Европи, у Украјини. Потреба за јединством и јачим суверенитетом је била видљива у свим земљама Уније.

Идеје које је изразио француски председник Емануел Макрон 2017. године наишле су на велики одјек. Остварен је напредак у домену одбране, основан је заједнички европски фонд да бисмо се борили против пандемије, захваљујући заједничком задуживању основали смо фонд за оправак од 750 милиона евра, у социјалном домену разговара се о европској минималној заради, у домену образовања имамо универзитете који настају… Ствари иду напред.

Очекујете ли да конференција на пролеће, као завршница двогодишњег процеса широке дискусије, уз учешће грађана, открије смер кретања Уније? Који су највећи изазови?

– Конференција о будућности Европе је иницирана под немачким председавањем. Закључци ће бити предати у мају и циљ је дати реч свим европским грађанима да се изразе какву Европу желе. Ти закључци послужиће да се даље дебатује у демократским институцијама Европе, а изазови су јасни – пре свега да се омогући да ЕУ буде реактивна, да доноси одлуке брзо, да крене са енергетском транзицијом, да потпуно декарбонизује економију, али и да стекне већу независност у индустрији, дигиталној економији.

Иначе, Француска је започела консултације с младима, 50.000 младих учествује у дебати с нагласком на еколошке проблеме, који су хитни.

Тумачи се да је у средишту француске спољне политике реформа и репозиционирање Уније. Где се налази проширење на тој агенди и на агенди председавања ЕУ, ако председник Макрон каже да ово није Европа која може да има 31, 32 или 33 чланице?

– Председник није баш тако рекао. Он је рекао две ствари. Пре свега, Западни Балкан и Србија имају своје место у ЕУ. Те земље морају имати јасну и искрену перспективу приступања у разумним роковима из разноразних разлога, географских и историјских, зато што наши народи деле заједничке вредности, личне слободе, слободе медија, независности правосуђа.

Оно што још каже јесте да ЕУ већ сада мора да реформише институције да би се суочила са изазовима. То је захтев и који се мора реализовати одмах.

Раније се говорило о ригидном ставу Француске према проширењу, о политици реформе пре проширења, да ли се то у међувремену променило, да ли је могуће да та два процеса теку истовремено?

– Наравно да могу, и то је увек наш став. Ми смо, што се тиче проширења, и даље веома захтевни када је реч о условима које државе кандидати морају да испуне. Ми знамо да је то тежак процес који има за циљ да се направи права заједница суверених држава које деле исте вредности, које поштују исте стандарде. То је нешто што желимо да наставимо.

У јуну се очекује конференција посвећена Западном Балкану. Које ће бити позиције Париза и хоће ли Унија моћи да конкретније одговори региону?

– Циљ те конференције је да можемо да разговарамо о европској перспективи. Разматрамо модалитете те конференције и циљеве, могуће је да ће она осим држава укључити и цивилни сектор. У том процесу за нас је то важна етапа, не само да разјаснимо ствари него и да дамо динамику тој европској перспективи којој грађани Западног Балкана и грађани Србије могу да верују.

Који је став Париза према отварању нових кластера за Србију? Како на процес утичу избори, француски и домаћи?

– Француска се радује отварању кластера, наиме кластера 4 који се тиче зелене агенде, и то нам отвара пут за сарадњу. Што се тиче осталих кластера, кластера 3, одлуку мора донети 27 земаља чланица и то ће доћи у своје време. Француска, као земља која председава ЕУ, трудиће се да се нађе консензус. То је важно, то је процес који је остварен у владавини права. Што се тиче избора у Француској, мислим да то неће утицати на процес.

Билатерално, говорили сте о добрим вибрацијама између Француске и Србије, а потврдили сте и спремност Француске развојне агенције да се додатно ангажује. У којим областима?

– Мислим да постоји билатерални однос који је добар на свим нивоима, један јако добар дијалог и сарадња. Француска агенција за развој, која је у Београду тек две године, добро показује ту динамику у нашим билатералним односима. Циљ је да се удвостручи ангажовање у Србији. Ми смо сада негде на 180 милиона евра и циљ је да се то убрза и тај износ повећа.

Француска агенција за развој је у потпуности у складу са циљевима Париске конференције што се тиче климе и животне средине, и управо ћемо гледати у те пројекте, а дијалог са српским властима у тој области је изванредан.