Ново грчко "не" Македонији

Заменик министра спољних послова Димитрис Друцас одбио је, на састанка у Лондону, захтев шефа дипломатије Македоније Антонија Милошоског о подизању дипломатских односа на ниво амбасада.

"Радимо на унапређењу наших односа, али на за сада могућем нивоу. Не видим разлог за прелазак на следећи", рекао је Друцас.

Док македонско министарство спољних послова одбија да коментарише изјаву Друцаса,
медији констатују да грчка позиција свакако није изненађење.

Заправо судбина предлога Милошоског не може да се разликује од позива председника Иванова грчком колеги Папуљасу да посети Македонију, преноси Интернет портал македонске телевизије "А1".

Грчки премијер и министар спољних послова Јоргос Папандреу очигледно покушава да не препусти ни милиметар слободног простора који би македонска страна могла да искористи у циљу побољшања своје позиције у спору око имена.

Уз подршку НАТО и ЕУ, грчком премијеру није потребна промена политике претходника Караманлиса, који је одбио било какав контакт са Скопљем.

Папандреу сад, уз инсистирање на решењу спора око имена према географском принципу, отворено критикују Скопље због креирања негативне слике о Грчкој у јавности, односно због представљања јужног суседа као непријатеља.

Скоро две деценије преговора

Спор, беспотребно, оптерећује односе две државе још од осамостаљења Македоније 1991. године, а Грчка је северном суседу чак, током 19 месеци 1993 и 1994. године увела оштру економску блокаду, која је укинута тек након озбиљног притиска међународне заједнице.

Суштину проблема представља грчки став да се име Македонија може користити само за северну покрајину те државе, инсистирајући на историјском наслеђу које води порекло још од времена Александра Македонског.

Позивање на наслеђе славног античког државника и војсковође није страно ни властима у Скопљу, који су његовим именом крстили аеродром у престоници и аутопут, док је именом његовог оца Филипа крштен стадион у Скопљу.

Од 1993. године, привременим споразумом, који је такође постигнут под патронатом светске организације, Македонија у међународним организацијама користи рогобатно име "Бивша Југословенска Република Македонија", док се у билатералним односима са већином држава употребљава уставни назив те држава "Република Македонија."

Македонија је у чланство УН примљена 8. априла 1992. године под привременом одредницом Бивша Југословенска Република Македонија.

Преговори о решењу спора између Скопља и Атине у вези са називом Македонија воде се од 1992. године.

УН су ради решавања проблема именовале Метју Нимица за специјалног посредника, који је до сада одржао више састанака са представницима двеју страна и изнео је неколико предлога.

Последњи предлог који је Нимиц понудио, био је назив "Северна Македонија", а раније су као најчешћа имена помињана "Република Горња Македонија", "Нова Република Македонија" и "Република Македонија Скопље".

Македонију је под уставним именом признало више од 110 земаља света.