Поглед из чекаонице ЕУ – Црна Гора најближа, али...

За чланство Србије у Европској унији је, према истраживањима, 53 одсто грађана, што је за проценат више него прошле године. Против је 43 одсто. Координаторка Националног конвента о Европској унији Наташа Драгојловић каже да је у питању натполовична већина грађана који желе да Србија постане чланица ЕУ.

"Међутим, међу људима који су се изјаснили као да не би гласали на референдуму, међу њима, када бисте радили дубинска истраживања, има пуно оних који не знају како би гласали и на нама је, у цивилном друштву, али пре свега на Влади, да јасно објасне људима шта је то што Србија тачно добија чланством у ЕУ, какве су користи од тога што смо уопште држава кандидат за чланство и што се на путу европских интеграција налазимо, а шта бива ако Србија не постане чланица ЕУ", рекла је Наташа Драгојловић.

Говорећи о Северној Македонији, где је подршка уласку у ЕУ 79 одсто, и Албанији где 94 одсто грађана подржава чланство у ЕУ, Драгојловићева је навела да се из тих података види да није довољна ни стопроцентна подршка грађана уколико изаберу Владу која није довољно одлучна да спроведе кључне мере.

"Да сада руководство Албаније или Северне Македоније разуме добро овај податак, они би у рекордном року спровели реформе које само од Владе зависе. Омогућили би владавину права, дали доказе да је то заиста једна држава у којој је владавина права успостављена и шта би онда друго могле чланице ЕУ него да се листом позитивно изјасне за отварање преговора", истакла је Драгојловићева.

Објаснила је да се то не догађа и да није довољно да само владе хоће, нарочито није довољно уколико то само декларативно желе. 

На питање да ли се због изазова који су пред Европском унијом одлаже отварање преговора са Албанијом и Северном Македонијом, Драгојловићева је навела да је то друга прича која има утицаја на јавно мњење и Владе држава кандидата да одлучније крену у оно што, и без европских интеграција, свака европска држава заправо треба да обезбеди својим грађанима.

Подршка чланству велика у Црној Гори, а велика су и очекивања власти – у чему је проблем 

У Црној Гори је проценат подршке грађана чланству висок – 84 одсто, а велика су и очекивања власти, пошто је премијер Здравко Кривокапић рекао да се нада уласку за две године. Наташа Драгојловић је подсетила да је Црна Гора, попут Србије, прихватила да преговара по новој методологији.

"Ако је та земља отворила сва преговарачка поглавља, затворила је само једно више од Србије. Србија је затворила два, Црна Гора је затворила три", констатује Драгојловићева.

Координаторка Националног конвента о Европској унији у актуелној црногорској влади види ентузијамазам да се одлучно бори против организованог криминала и корупције, иако, како каже, та одлучност наилази на очигледне потешкоће да се ти случајеви и процесуирају.

"Ако Црна Гора заиста успостави владавину права и независност правосуђа и докаже, кроз конкретне случајеве, да је у стању да се бори против ендемске корупције, она ће доказати Европској унији да је озбиљна држава", каже Драгојловићева.

Коментаришући изјаву црногорског премијера Здравка Кривокапића, који чланство у Унији очекује до 2024. године, Драгојловићева каже он има разлога за оптимизам.

"Ако би Црна Гора то тако урадила, онда је то модел, по ком ће све друге државе кандидати морати да доказују, да су на тај начин у стању да доказују да јесу правна држава. Ако се то у Црној Гори не буде догодило, то охрабрује и друге државе кандидате да оклевају са успостављањем владавине права и да омогуће да се они који чине штету држави провуку без казне", објашњава Драгојловићева.

Заједничко Западном Балкану јесте да сви виде економску корист од ЕУ. Србија највише, скоро 40 одсто грађана види економску корист. Наташа Драгојловић је објаснила да треба имати на уму да је ЕУ пре свега економска унија.

"Најважније је да се докаже да ми као држава, или било која друга држава кандидат, можемо да функционишемо на европском тржишту, да се боримо са конкуренцијом и да послујемо по правилима која тамо важе. Али да би се то догодило, неопходно је да та држава буде демократска и да у њој постоји јасна подела власти и владавина права", истакла је Наташа Драгојловић.