Пуповац: И након 30 година овде се ратује политиком сећања

Пуповац је истакао да је недавно одао пошту свим жртвама Вуковара 1991. године, са циљем да подела у том граду, и у сећању на жртве, престане.

"У друштву још увек немамо једно инклузивно стање обележавања Вуковара и "Олује", и Хрвата и Срба, немамо сећање на ратне узроке, страхоте, на последице рата, такво сећање да обухвати све и освести страхоту која се догодила у нашем друштву и покаже саосећање за страдање другога", рекао је Пуповац за ТВ Прва.

Због тога, додаје, и имамо у друштву посебне комеморације, поделе унутар друштва, поделе међу Србима и Хрватима, као и критичке тонове око тога да би "само обележавање требало бити другачије и да би Вуковару требало дати више простора да живи као град, а не као споменик".

Пуповац је додао да се у Хрватској до 2011. или 2012. године више знало о жртвама ратова деведесетих и Другог светског рата, али да је од тада почело то знање нестајати.

Истакао је да многи људи у Хрватској не знају за страдања везана за Глинску цркву, Јадовно, додајући да су у већини они који негирају те злочине од оних који показују емпатију и саосећање за страдање.

"Срби и Хрвати око 'Олује' и Вуковара још увек нису у стању поделити оно што би се морало поделити, а то је чињеница да јесмо у току распада државе, у оном хаосу, политичком метежу, политичким грешкама, јесмо једни другима нанели велике страхоте. Нисмо рекли 'у реду, догодило се', можда и јесмо, али то није оставило дубљи траг, јер смо наставили ратовати политиком сећања", указао је Пуповац.

Поручио је да сви морамо мењати политику сећања, а посебно се, како каже, цело друштво мора концентрисати на то да не буде заточеник ратова.

"А бојим се да јесмо", сматра Пуповац.

Истиче и нас и "сукоби око мурала, да ли неки сме или не сем", неће нигде довести, само до "загађивања међусобних односа, а посебно међу младима".