Измене изборног закона у БиХ, једначина са три пута више непознатих
Може ли се до краја године у БиХ променити изборни закон? Одговор на то питање траже представници три конститутивна народа, уз изасланике ЕУ и САД који су последњих дана били у Сарајеву. Аналитичари оцењују да све зависи, пре свега, од договора Бошњака и Хрвата.
Како да се не понови "случај Комшић", којег многи хрватски политичари унутар БиХ, али и ван ње, сматрају нелегитимним представником Хрвата, јер је изабран већином бошњачким гласовима? Како да тзв. "осталима", који не припадају конститутивним народима, буде омогућена кандидатура за Председништво и Дом народа? Колико је тешко доћи до решења та два проблема, сведочи чињеница да се тражи унутар БиХ, региона, а и шире.
"Ишао је Додик два пута у Загреб, Човић је ишао у Београд, имате Бакир се најавио код Вучића, па отказао, јер га је као одговорио од тога Комшић који је наравно заинтересован да се одржи статус кво, јер ако се промени онда више нема шансе да дође за члана Председништва. САД су одредиле Палмера, Европа Ајхорст – дакле, имате и страних и регионалних сусрета више него обично и ситуацију бисмо могли назвати напетом, али ја мислим напетом пред неко решење кад је реч о федерацији БиХ, Бошњацима и Хрватима", сматра Ненад Кецмановић, професор политичких наука.
Жарко Пуховски, аналитичар из Загреба, наводи да се не ради о садржају, већ о политичкој одлуци два, односно три вођства националних средина у БиХ, да се договоре о томе како ће функционисати БиХ.
"Не само да би Хрвати гласали, него да би се у другом кругу рачунали само гласови оних који нису били за већинског кандидата. То је у основи идеја, тако да би се, на мањинској страни, то би се хрватском омогућило да имају свог представника или представницу", истиче Пуховски.
Договор о томе се, пре свега, очекује у Федерацији БиХ – између Хрвата и Бошњака. То им је препустио и српски члан Председништва уз поруку да је РС спремна да подржи сваки њихов договор у вези са изборним законом.
"Не видим да постоји воља да се постигне договор, српска страна се изузела, они се сад понашају с Додиком на челу као да се то њих не тиче. А на моменте Додик наступа као представник хрватске стране да ојача своју позицију. А бошњачка страна тврдокорно одбија било какву интервенцију. Начело – један човек, један глас који доиста јесте изворно демократско начело, али то напросто, када се ради о заједници која је утемељена на етничким идентитетима, не може да буде довољна", додаје Пуховски.
Према Кецмановићевим речима, српској страни одговара успех Хрвата.
"Додик је рекао овако као што сте ви поменули да је то њихова ствар, да ће прихватити све што се договоре, јер неће да упадне у замку да је навијао или учествовао у променама Дејтонског споразума и због тога је та изјава тако уздржана. Договорите се оно што вама одговара", каже Кецмановић.
Иако ретко ко верује да је могуће, ОЕБС очекује од лидера у БиХ да измене изборног закона усвоје до краја године, пред председничке и парламентарне изборе који су заказани за октобар 2022. То и уставне промене предуслов су и за отварање преговарачког процеса са ЕУ.
Коментари