Северна Македонија, потрага за становницима

Македонски статистичари су, недељу дана пред крај рока за попис становништва, пописали свега 1,39 милиона људи, односно око 800.000 мање него на последњем попису, одржаном пре пуних 20 година.

Пописивачи могу да "обраде" око 100.000 грађана дневно, што практично значи да је број становника ове балканске државе у великој мери мањи него пре две деценије.

Истовремено, у Северној Македонији регистровано је око 1,8 милиона гласача, па би се, суштински, могло испоставити да у тој држави има више бирача него становника.

Македонски статистичари су, у месецима који су претходили попису, упозоравали да су процене да у овој држави живи око два милиона становника озбиљно претеране, наводећи да би коначни број становника могао да буде сведен на око 1,6 милиона људи.

Према последњем попису, Албанци чине четвртину од око два милиона становника Северне Македоније, на основу чега је решено питање двојезичности у приличном броју тамошњих општина.

Упркос тврдњама појединих политичара да би промене односа међу етничким групама могле донете унутрашњополитичке проблеме, премијер Зоран Заев сматра да се закони проистекли из Охридског споразума не могу мењати ретроактивно, односно тврди да је попис суштински чисто статистички процес.

Очекује се да коначни резултати буду објављени до краја године.

Последњи попис становништва у Македонији обављен је 2002. године, као део Охридског споразума којим су окончани сукоби македонских снага безбедности и албанских побуњеника, у којима је страдало око 200, а расељено 200.000 људи.

На основу тог пописа становништа, дефинисане су и општине у којима се албански употребљава као други званични језик.

Страх од исхода новог пописа био је један од главних разлога због којег су македонске политичке странке одлагале нову регистрацију становништва.