Да ли је време за Хугзит, може ли Мађарска без ЕУ

На питање да ли је време за Хугзит, како се пита лист "Мађарска нација", чини се, одговарају сви осим Виктора Орбана. Он је последњи пут о томе говорио 2016. године, и то после Брегзита. Тада је рекао да постоји живот и ван Европске уније.

"Све гласније поруке званичника из Будимпшете о евентуално изласку из ЕУ - те претње су порука пре свега бирачима у Мађарској - верним Фидесу и премијеру Виктору Орбану којима се свиђа борба за суверенитет и борба против тзв. империје Брислела - са друге стране то је порука и Бриселу докле Орбан може да оде у крању десницу а да притом опет стижу паре из Брисела", рекао је  новинар Габор Бодић.

Миша Ђурковић из Института за европске студије каже да Орбан сматра да он превише и да Мађари источне Европе превише толеришу то што ради Брисел - раздвајање је све радикалније.

"И оно ће сигурно ићи у том правцу. Орбан као и већи део источне Европе се просто супротставља овоме што је идеологија која се све више извози - радикални феминизам, ЛГБТ, радикалне екологије", навео је Ђурковић.

Осим полемике о томе ко више толерише разлике, Брисел или Будимпешта, аргумент који Орбан неретко користи јесте и да Мађарска добија све мање новца од Европске уније. Истраживања показују да Мађари баш европске фондове наводе као једну од највећих предности чланства.

Габор истиче да економисти сматрају да Мађарска не би преживела ни годину дана након прекида односа са ЕУ.

На питање колико Мађарска може да преживи без ЕУ Ђурковић каже да може и те како добро они од следеће године постају донатори, дакле, више нису неко ко прима од ЕУ.

Мађарска је чланица Уније више од 17 година. Како преноси извештач РТС-а из Брисела многи сматрају да је Орбан био први који је схватио да кад једном постанете део клуба више, заправо, не морате тако чврсто да се држите његових правила.

"Многи аналитцари кажу да је мађарски модел управо у томе - бити чланица, користити предности чланства, и издашне европске фондове, а код куће игнорисати правила чланства, и практично се ругати ЕУ институцијама о њиховом трошку", каже новинар Душан Гајић.

Спорили су се Брисл и Будимпешта и о мигрантској кризи, медијима, универзитету, ЛГБТ заједници... Уз Пољску, Мађарска је прва земља за коју је пре три године покренута казнена процедура која, у теорији, може да доведе до губитка права гласа у европској породици.