Инцкове измене закона о забрани негирања геноцида "извор нових сукоба"

Иако је Валентин Инцко провео 12 година у БиХ, у последњој недељи мандата донео је одлуку коју му многи неће заборавити. С једне стране, Мајке Сребренице поздрављају потез високог представника и мисле да је могао да се деси и раније.

"Ова одлука је важна за нас мајке, бићемо заштићене од вређања, од понижавања, биће заштићене пресуде које су донесене у Хашком суду и у разним судовима широм света," рекла је Мунира Субашић, председница Удружења "Покрета мајки енклава Сребреница и Жепа".

С друге стране, Милорад Додик покреће петицију против Инцкове одлуке да се забрани и кажњава негирање геноцида. Позива грађане Републике Српске да учине исто.

"Том петицијом се изражава и недвосмислен став да се, без обзира на уважавање свих жртава, у Сребреници није десио геноцид. Истина коју треба бранити законима и силом - није истина" рекао је Милорад Додик.

Америчка амбасада у БиХ више реагује на јучерашње Додикове речи, него на Инцков потез.

"Поступци или претње у вези са распадом Босне и Херцеговине су неприхватљиви и у супротности су са Дејтонским мировним споразумом и Уставом БиХ, који ентитетима не дају право на отцепљење. Политички, верски, и лидери у заједницама, као и медији који извјештавају о њима имају одговорност да се фокусирају на конструктиван дијалог уместо на реторику подела", наводе у Амбасади САД у БиХ.

За Русију, Инцков чин је отворени напад на суверенитет Босне и Херцеговине, њен уставни поредак и пуномоћја органа власти, те његова одлука не може имати правне последице. 

"Инцкова такозвана одлука о изменама и допунама Кривичног закона БиХ у делу који инкриминише 'порицање' злочина одређених категорија није ништа друго до флагрантна злоупотреба пуномоћи у смислу Општег оквирног (Дејтонског) споразума о миру у БиХ из 1995. године и директно кршење политике коју је одобрио Управни одбор Савета за спровођење мира да би се сва одговорност пренела на локалне стране", рекла је Марија Захарова, представница министарства спољних послова Русије.

Поменута одлука ће, страхује званични Београд још више удаљити Сарајево и Федерацију од Републике Српске. За познаваоце прилика, то је не само лош тајминг Валентина Инцка, него и неправедан гест према наследнику који у БиХ стиже почетком августа.

Политиколог Ненад Кецмановић каже да ће се добити супротно од онога што се хтело, а хтело се да се тамо ствари смире, уреде, поправе а ово је уље на ватру.

"Биће нови повод за сукобе тим пре што је читава ствар око високог представника проблематизована на највишем међународном нивоу. У крајњој линији то може да доведе и до глобалне геополитичке конфронтације поводом БиХ, а да ово буде детонатор таквог једног сукоба". истакао је Кецмановић.

На место високог представника уместо Валентина Инцка долази бивши немачки министар пољопривреде Кристијан Шмит.

Пре два дана, са два гласа за, 13 уздржаних и ниједним гласом против, Савет безбедности Уједињених нација одбацио је резолуцију којом се тражи затварање Канцеларије високог представника у Босни и Херцеговини, што је био предлог Русије и Кине.