Нове варнице у Црној Гори због предлога да се вила Милочер врати Карађорђевићима

Марко Царевић је за Радио Слободна Европа рекао да очекује да ће нова власт радити у интересу државе и грађана, као и да ће направити правни систем у којем ће право функционисати како треба.

"Ту само треба добра воља и логика. Ја не одлучујем, али ако се будем питао, јавно износим свој став јер сам и дошао да мењам набоље", додао је Царевић из Демократског фронта (ДФ), најјаче партије у парламентарној већини која је освојила власт на изборима прошлог августа, заједно са Демократама и Грађанским покретом УРА.

Карађорђевићи су 2005. године поднели захтев за враћање некретнина које су им одузете 1947. одлуком Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије.

Шта све потражују Карађорђевићи од Црне Горе

Захтевом за реституцију породица Карађорђевић тражи вилу "Милочер", велики део Милочерског парка, парцеле у Пржну и на Светом Стефану, те кућу на Цетињу и објекат у Ријеци Црнојевића.

Престолонаследник Александар Карађорђевић каже да реституција имовине српске краљевске породице у Црној Гори није питање правне основе већ политичке воље.

"Овде није тема имовина краљевске породице већ питање приватног власништва", наводи он у писаној изјави за РСЕ.

На питање да ли очекује да промена власти у Црној Гори утиче на процес реституције, српски престолонаследник није конкретно одговорио.

"Ситуација је иста као што је била и претходних година – увек је било у рукама Владе да учини праву ствар", навео је Карађорђевић.

Црногорска влада и Министарство финансија, у чијем су ресору имовинска питања, нису одговорили на упит РСЕ о томе какав је њихов став поводом захтева Карађорђевића за повраћај имовине.

"Варнице" због реституције

Царевићев став да држава треба да врати имовину Карађорђевићима наишао је на негативне реакције његових коалиционих партнера – Демократа.

Председник Скупштине општине Будва Крсто Радовић (Демократе) оградио се од могућности повраћаја имовине.

"Осим уколико у међувремену (Царевић) није постао правни заступник породице Карађорђевић, па је ојачао правни тим који их заступа предвођен Аном Коларевић, сестром председника државе Мила Ђукановића", оценио је Радовић.

Из канцеларије Ане Ђукановић су за РСЕ рекли да су они раније заступали српску краљевску породицу, али да је та сарадња завршена пре неколико година.

Огласио се и председник црногорског парламента, лидер демократа Алекса Бечић, који каже да је "увек поборник братских односа", али да између Петровића и Карађорђевића "увек и на сваком месту бира Петровиће".

РСЕ у том контексту подсећа да је црногорска династија Петровић протерана из земље после Првог светског рата, и да је Црна Гора одлуком тадашње Подгоричке скупштине присаједињена Краљевини Србији, након чега је као део Србије ушла у новоформирану Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

Парламент Црне Горе је у новембру 2018. године усвојио Резолуцију којом је Подгоричку скупштину, састављену после Првог светског раста, прогласио "нелегалном и нелегитимном", тврдећи да је она "била инструмент којим је извршен преврат у Црној Гори и укинут њен дотадашњи суверенитет...".

Из владајућег покрета УРА, поводом Царевићеве изјаве, пак, позивају на опрез. Посланица УРА из Будве Божена Јелушић каже да је реституција као процес неупитна.

"Што се конкретно имања Карађорђевића тиче, управо због тога што је у питању стицање са позиције моћи, што ту постоји још много других елемената које треба узети у обзир, мислим да је оваква једна брзина, или једна врста сензационализма са којим се овом проблему приступа, индикативна. Чини ми се да треба бити опрезан", оценила је Јелушићева за РСЕ.

Из опозиције, с друге стране, тврде да нова власт жели да врати државну имовину онима чији су преци, како кажу, "окупирали Црну Гору".

Комисија два пута одбила захтев Карађорђевићима

Враћање имовине бившим власницима у Црној Гори је прописано Законом о реституцији из 2004. године, а спроводи га Комисија за повраћај и обештећење која је део Министарства финансија.

Комисија је два пута одбила захтев краљевске породице, 2007. и 2012. године, након чега су Карађорђевићи уложили жалбу.

Поједини овдашњи мештани наводе да су 2017. године први пут сазнали да се у захтеву Карађорђевића помиње и њихова имовина, иако, кажу, генерацијама поседују уредна документа о власништву.

Поводом актуелног случаја, невладино удружење "За лепши Свети Стефан" поручило је председнику Општине Будва да се "остави Паштровића", те да престане да уређује њихово двориште.

Осим у Црној Гори, потомци Карађорђевића тврде да полажу право на имовину у Северној Македонији (Демир Капија) и Словенији (на Бледу, Бохињу и Брду код Крања).

Покушај да Карађорђевићи врате посед на Брду код Крања није успео, јер Словенија има закон по угледу на Француску и сличне земље, којим се имовина враћа уколико је у питању породично наслеђе, али не и у случајевима краљевских поседа, наводи РСЕ.