Вечерњи лист о РТС-овој емисији о православљу у Далмацији: Није слутило на добро

У даљем тексту пише да су крајем априла и почетком маја у РТС-овој емисији Око магазин приказане две путописне приче за које се, како истиче, нипошто не може рећи да нису актуалне.

"Напротив, итекако су актуалне и требале би бити актуалне за јавност како у Србији тако и у Хрватској, гдје су обје снимљене. Заједничка тема им је била православље у Далмацији и суживот Срба и Хрвата, односно католика и православних. Не само предрасуде него и познавање медијске сцене у данашњој Србији, укључујући њихову јавну државну телевизију, у мени су, прије него што сам погледао споменуте емисије, побудили мисао: 'Ух, РТС и живот православних Срба било гдје у Хрватској, а особито у Далмацији... то не слути на добро.' Та моја мисао, на моју велику срећу и радост, показала се грешном и сасвим погрешном", истиче се у тексту.

Како додаје аутор, често се медијима и новинарима пребацује да се хватају само лоших вести и да паразитирају на људском злу и невољама.

"Често су такве замјерке, нажалост, сасвим оправдане. Управо зато с радошћу се хватам ових лијепих прича, добрих вијести и примјера како медији могу служити разглашавању и афирмирању опћег добра. Заслуга за то у овом случају подједнако припада аутору емисија Далибору Жарићу, као и одреда свим о његовим суговорницима", наглашава се у тексту.

Тема прве емисије био је древни и у Далмацији најстарији православни манастир Крупа.

"Сниматељ си је доиста дао труда да покаже љепоте кршевита крајолика у који су се усјекли брзи и бистри токови Крупе и Зрмање. А новинар Далибор Жарић потрудио се извући најплеменитије и најбоље од свог домаћина, младога православног монаха и данашњег игумана манастира Крупа оца Пајсија. Испричана је повијест самостана, приказана његова блага, подсјетило се на писца Симу Матавуља који је у њему боравио. Али, није се говорило о посљедњем рату. Да, рећи ће смјеста неки Хрвати, наравно да је Србима боље и лакше да не говоре о рату. Међутим, отац Пајсије је препричао како је једног дана, мало након његова повратка у родни крај и преузимања духовног послања у њему, у двориште самостана дојездио моторист у кожној јакни и поздравио га са "здраво, колега"", прича аутор текста на сајту Вечерњег листа.

Моториста у кожној јакни био је млади католички свештеник, у емисији представљен као задарски жупник дон Марио.

"Ријеч је о дон Марију Сикирићу, Бибињцу, некадашњем пакоштанском, а данас жупнику Жупе бл. Алојзија Степинца на задарском Билом бригу. Дон Марио и отац Пајсије говорили су о свом суживоту, а аутор емисије није се либио показати колико га се дојмила прича дон Марија о томе како је католичке црквене матичне књиге у Бенковцу у раздобљу од 1990. до 1995. чувао и сачувао равнатељ тамошњег музеја, а како су након Олује католички свећеници дон Павао Керо и дон Чедомил Шупраха обишли манастир Крупа и у стари ‘рено 4’ потрпали све вриједне старе књиге и иконе које су затекли и однијели их на чување у Задар", подсећа се у тексту.

"Овај суживот који овдје водимо Пајсије и ја може се врло лако и брзо опет догодити, није то нешто у овом крају ново што нетко тек треба открити… Мислим да треба пуно више разговарати о разумним људима, него о неразумним и кренути на друкчији начин напријед јер нема смисла понављати тко је коме што учинио, то се не смије радити… Треба гледати свијетле тренутке", рекао је у емисији дон Марио и додао: "Ми као представници Цркве дајемо смјернице и надам се да ће то и други наставити", цитира аутор у тексту.

Емисија о манастиру Крупа, додаје се у тексту, завршила је партијом балота и ломљењем хрскаве коре нетом испод пеке извађеног посног хлеба који је замесио, испекао и са својим верницима и придошлом телевизијском екипом, као у време првих хришћана, поделио отац Пајсије.

Друга прича у Шибенику 

Како се даље додаје у тексту, колега Жарић је другу своју православно-далматинску причу снимио у Шибенику и у православном манастиру Крка, а на Јутјубу је објављена под насловом: "Православље у Далмацији – може ли се у мантији кроз Шибеник".

"Одговор на то питање добио је шетајући се по Шибенику пред камером с још једним Далматинцем, у Задру рођеним данашњим младим далматинским епископом Никодимом, који је готово на сваком кораку поздрављао и одздрављао својим Шибенчанима и говорио о далматинском, па тако и свом менталитету и бићу обликованом одрастањем на камену и сунцу који их чине темпераментнима и жустрима, што неки људи погрешно тумаче као тежак карактер", подсећа аутор текста.

Епископ Никодим је, додаје се, говорио и о чарима свог детињства проведеног у трчкарању задарским калама, али и о томе како је било и још је потребно уложити велики напор да ствари крену набоље и да се односи међу људима поправе.

"И испричао је и о томе како је ‘пионир’ новог суживота и слободног кретања православних свећеника Шибеником у мантији био монах Севастијан који је као самостански кухар први у мантији почео одлазити на шибенску тржницу, која је срце сваког града, и тамо заподијевао разговоре о кухању и храни, размјењујући рецепте са женама од којих је куповао сва блага што их свима дају далматински вртови и њиве", наводи аутор текста.

Зато је, указује се у тексту, други до емисије и снимљен у манастиру Крка у којем је отац Севастијан, иначе рођен у Канади од оца франкофонског Канађанина и мајке српског порекла, наследио Никодима на месту игумана.

"Све скупа претворило се у један велики хвалоспјев Далмацији, земљи сличној оној Исусовој по маслинама, лозама и смоквама. А одмах на почетку обиласка Шибеника, владика Никодим је екипу РТС-а одвео на шибенски трг Добрић, показао им камени ребус и препричао им пјесму у којој Арсен пјева: Ваља бити мудар, на ријечима шкрт, и само ваља смјерно окопавати врт, јер лажљивим устима слиједи смрт. Загонетну пјесму Арсен завршава загонетним стихом: Ови се подаци и мене дотичу. Тако се и мене дотичу ове двије телевизијске приче о томе како се закухава суживот и мир. Оне су за мене важна добра вијест. Надам се да ће дотакнути и вас", закључује се у колумни на сајту Вечерњег листа.