Локални избори у Хрватској у недељу, Срби у Вуковару надају се бољој будућности

Предизборне пароле у којима се помињу поделе, пун смисао добијају седам километара од центра Вуковара - где има ћирилице и готово 90 одсто Срба. Мештани Борова сведочили су на Ускрс сценама када је група младића скандирала "Убиј Србина".

Грађани су нам рекли да "није баш лепо" бити Србин у овим крајевима.

И мурал исцртан дан раније, иза споменика убијеним хрватским полицајцима, челници општине сматрају провокацијом.

"То је баш ескалација свих оних дешавања или кулминација свега онога што је претходило у протеклих неколико година или неколико месеци како се приближавају локални избори и како се електрише струја или људи на неки начин подргрејавају на такве ствари. То мора престати одмах", поручује Зоран Баћаревић, начелник општине Борово.

О томе нисмо добили одговоре од градоначелника који се бори за трећи мандат, али не и за ћирилични натпис на својој згради. О атмосфери нам је говорио бивши, у чијем су се мандату у Вуковару срели председници Србије и Хрватске.

"Жао ми је што то пробуђено домољубље код неких људи, па и садашњег градоначелника, је довело до немира у граду Вуковару и сад бих их питао јесте сретни сад због овога, јесте сретни сад због овога да се мајка плаши пустити своје дете, јесте сретни зато што се деца туку", пита Жељко Сабо, кандидат за градоначелника Вуковара.

Нада у бољу будућност 

Чак и такав, дубоко подељени град који спаја Славонију и Срем неки млади Срби никада не би напустили. Пример су Јован и Марина, рођени почетком рата, а школовани на факултетима у Новом Саду и Осијеку.

"Та чињеница да сам нисам био дискриминисан, не значи да неко од припадника моје заједнице није био дискриминисан и да му не треба помоћи и зато сам се ставио на располагање", каже Јован Влаовић из Даља код Вуковара.

Марина Стојновић из Негославаца код Вуковара прича да су ту њихови корени, родитељи, бабе, деде. "Тако да не видим разлог зашто би ми негде даље одлазили", додаје Марина.

А супротно појединцима који им се обраћају са плаката, Вуковарци са којима смо разговарали гледају у будућност и надају се бољој.

"Најрађе би да се слажемо, да радимо, да напредујемо, идемо даље, али не знам шта нас вуче назад, је л‘ то политика, јесмо то ми сами, стварно не знам", каже један грађнин.

Срђан Јеремић, председник Заједничког већа српских општина, наводи да нема инвестиција, прилива свежег капитала, отварање нових радних места.

"Имамо демографску катастрофу у смислу одласка и Срба и Хрвата са овога подручја. Инвестиције траже мир и стабилност", додаје Јеремић.

Град који спаја и раздваја далеко је од онога што је био пре рата - најбогатији у бившој Југославији после Марибора. Овде је тада радило више људи него што данас живи. Како ће даље, зависи много од одлука које се доносе у градској скупштини, чији се одборници бирају за два дана.