Отежан повратак Срба у Хрватску, судбине несталих у "Бљеску" и даље се расветљавају

Овог викенда навршило се 26 година од хрватске војне акције "Бљесак" када је за само 36 сати из Западне Славоније у планском удару хрватске војске протерано 15.000 Срба.

У акцији су убијене или нестале 283 особе, међу њима 56 жена и осморо деце.

Саво Штрбац, председник Документационо-информационог центра "Веритас", каже да је то подручје било познато као сектор запад, под заштитом УН, а од другуих сектора разликовало се по томе што је један део био под контролом Срба, а други Хрвата.

"Зато долази до много неспоразума и о броју страдалих, протераних. Једина фиксна бројка јесте бројка Веритаса о броју погинулих, а друге се мењају у току година. Расветљена је судбина до сада 162 особе, а међу несталима је још 121", истакао је Штрбац, гостујући у Јутарњем програму РТС-а.

Према његовим речима, до сада је ексхумирано 148 побијених, који су сахрањивани у групним гробницама.

"Од тих 148, 114 је идентификовано, још 34 се не зна. Да би се неко идентификовао, могуће је само по ДНК, по крви живих рођака. Прикупили смо нешто информацијама о масовним гробницама – оне су направљене да би се прикрио злочин, то је нпр. локација у шуми Прашник, што су приметили из мисије УН и рекли нам. Има случајева да су посмртни остаци спаљени са кућом, неки су бачени у бунаре, па су ти бунари минирани. Већина ће се случајева решити, из ниједног рата, па ни овог, неће се сви случајеви решити", наводи Штрбац.

Наглашава да у Хрватској нема ни воље ни жеље да се ти злочини процесуирају, а у Западну Славонију вратило се само мало Срба.

Иван Симић, саветник за правно-имовинске процесе у Хрватској, додаје да га забрињава чињеница да је Хрватска, као најмлађа чланица ЕУ, не само погазила фундамендалну вредност ЕУ - право на имовину и својину, већ и принцип правне државе.

"Не да нема воље да се процесуирају ратни злочини, већ од самих људи чујем да је повратак поприлично отежан јер се удружења бранитеља, кад год се неко од Срба врати, организују, пријаве Србе за тзв. ратни злочин, прикупе лажне сведоке и док докажете да сте невини, проведете године у притвору. То говори о чињеници како поступа правни поредак Хрватске у односу на правосуђе Србије", указује Симић.

Наводи и да је Хрватска системски, законима и подзаконским актима, спроводила конфискацију, отимање имовине. Тако је имовина неких српских предузећа прекњижена на хрватска предузећа или директно држави Хрватској.