СНВ представило 20. Билтен о мржњи и насиљу према Србима

Српско народно веће (СНВ) представило је 20. годишњи Билтен о говору мржње и насиља према Србима за прошлу годину, а председник тог већа Милорад Пуповац је оценио да је у Хрватској нормализовано стање негативизма према народима који су страдали као жртве у Другом светском рату.

"Код нас многи сматрају да патриотизам значи мрзити другог, а не поштовати Устав који свима јамчи једнакост", навео је Пуповац на конференцији за новинаре поводом представљања Годишњег извештаја.

Као проблем је навео и то што се, како је рекао, законске одредбе понекад несистематски и неуједначено мењају.

Као пример је навео да један суд осуђује јавну употребу усташког поклича "за дом спремни", а други не.

Према речима Пуповца, то "Хрватску на неки начин држи за таоца".

Аутор најновијег Билтена Тихомир Понош је рекао да да би говор мржње требало да се карактерише као прекршај, а не као кривично дело.

Оценио је да је "тренутна политичка клима позитивна", што је показало и учешће потпредседника владе Бориса Милошевића на обележавању годишњице војно-полицијске акције Олуја.

"Постоји пут помирења јер то је једини начин да се искорени мржња", навео је Понош.

Иначе, у 20. извештају СНВ-а о историјском ревизионизму, говору мржње и насиље према Србима 2020., констатује се да је број физичких напада и вербалних претњи према Србима у Хрватској у прошлој години било мање у односу на 2019.

Оно што, међутим, брине, наводи се, јесте да је реакција државних тела и даље у појединим случајевима спора и неодговарајућа.

Брине, наводи се, и повећани број физичких сукоба у Вуковару изазваних националним пореклом. Стање у Вуковару се, кажу, погоршава последњих неколико година. Подсећа се да је Градско веће Вуковара и лани одбило да прошири права Срба у том граду, када је реч о праву на цирилицу.

Говор мржње и екстремизам су, наводи се у Билтену достављеном Танјугу, постали готово свакодневна појава.

Графитима се позива на ликвидацију Срба као колективитета, а ликвидацијом се прети и појединим грађанима српске националности.

Усташки симболи и говор мржње на јавним просторима учесталији су у Далмацији, Загребу, делом и у Славонији, а маниестације шовинизма и лани су билежене на спортским манифестацијама, иако мање него претходних година, што је, како се наводи, углавном последица коронавируса.