Хрватска повлачи тужбу?

Новоизабрани председник Хрватске Иво Јосиповић изјавио је да би Хрватска, уколико Београд прихвати преговоре о несталим особама, суђењима за ратне злочине и враћању културног блага које је нестало током рата, могла да преиспита одлуку о тужби за геноцид против Србије.

Јосиповић је, у интервјуу за италијански дневни лист "Коријере дела сера", истакао да "не види разлог да се настави са тужбом за геноцид ако би Београд прихватио ове услове".

"Преговараћу са Београдом о несталим особама, суђењима за ратне злочине и враћању опљачканог културног блага. Ако прихвате те услове, нема разлога да се настави са тужбом за геноцид", рекао је нови председник Хрватске.

Изјава Иве Јосиповића представља заокрет у односу на недавне потезе његовог претходника Стјепана Месића. Бивши хрватски председник је последњих дана свог мадата помиловао Синишу Римца, познатог по учешћу у ликвидацији српске породице породице Зец 1991. године, и боравио у званичној посети Косову, где је одликован "Златном медаљом независности" за допринос Хрватске "слободи и независности Косова".

Тужба и контратужба

Хрватска је Међународном суду правде у Хагу 1999. године поднела тужбу против Србије. У њој се тврди да је Београд одговоран за "етничко чишћење" хрватских грађана као "облик геноцида", зато што је "директно контролисао активности својих оружаних снага, обавештајних агената и разних паравојних одреда који су починили злочине на територији Хрватске".

Наводи се да су злочини почињени посебно у Вуковару, региону Книна, источне и западне Славоније и Далмације. Према тврдњи Хрватске, у том периоду убијено је око 10 хиљада особа, док је више од седам хиљада било затвoрeнo у логорима.

Влада Србије је прошле недеље одговорила контратужбом, саопштивши да се "Република Србија одлучила на овај корак јер је Република Хрватска 2. јула 1999. године покренула поступак пред Међународним судом правде у Хагу против тадашње СР Југославије због наводног кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида током оружаних сукоба на територији те Републике од 1991. до 1995. године".

Обимна контратужба, у пет томова, садржи детаље везане за злочине почињене над Србима у Хрватској у периоду од 1991. до 1995. године, али и обиман, историјски, додатак о периоду од 1941. до 1945. године.