Румунија обележава пад комунизма

Историјске књиге још увек нису дале коначан суд да ли је промена власти у Румунији, која обележава 20 година од пада комунизма, револуција коју је извео гневни народ, или пуч потпомогнут страним агентурама.

Председник Трајан Басеску тражи детаљну истрагу најкрвавијег преласка из комунизма у демократију у источној Европи.

Око 1.500 људи страдало је у сукобима на улицама румунских градова у децембру 1989. године, а тадашњи председник Николае Чаушеску и његова супруга Елена су погубљени.

Крајем осамдесетих година прошлог века, на таласу промена на истоку Европе, Румунима је дозлогрдила чврста рука којом је Чаушеску владао готово четврт века.

Водио је земљу уз помоћ озлоглашене тајне службе Секуритатее, без премца по суровости према особама које би јој пале шака.

Осиромашени народ кивно је гледао како се Чаушеску и његова супруга Елена размећу луксузом, док радник зарађује једва четири долара дневно.

Нереди су почели у Темишвару 16. децембра, као подршка мађарском свештенику осуђеном због критика режима у страним медијима. Запалили су се потом други градови, а Чаушеску није имао моћ да заустави ток догађаја, упркос војсци и полицији.

"Појавила су се два камиона пуна снагатора, вероватно полицајаца у цивилу. Они су нас немилосрдно тукли. Четворица су ме држала, а један омалени, али снажни човек са цокулама ме је шутирао у све осетљиве делове тела", каже Флорин Јару, књижевник.

"Људи је било све више. Били су решени да истрају и викали су да неће отићи док не падну комунизам и Чаушеску", каже музичар Золтан Андраш.

Станкулеску одбио Чаушескуове наредбе

Репресија полиције стала је када ју је преузео генерал Виктор Станкулеску, који је одбио Чаушескуове наредбе.

Николае и Елена Чаушеску 22. децембра беже хеликоптером из Букурешта у Трговиште, где су ухапшени и осуђени на смртну казну.

Стрељани су 25. децембра, на Божић. У то време у злочине им је приписана и смрт 60.000 људи, колико се веровало да је тих дана страдало на улицама румунских градова.

Касније је утврђено да је погинуло око 1500 људи.

"Истина је да сам тада изгубио неке од пријатеља, али ја не могу да не будем срећан кад помислим да нисам био кукавица. Али жао ми је и што нисам био храбрији. Урадио сам оно за шта сам мислио да је исправно", каже Јару.

Румунија је у међувремену постала чланица НАТО и Европске уније, али је далеко од благостања и многи су разочарани оним што је урађено за двадесет година. Међу најсиромашнијим је земљама европског блока, а по корупцији јој нема премца.

Чекају је болни резови, јер без њих нема двадесет милијарди евра из касе Међународног монетарног фонда. Зато и међу Румунима има носталгије за прошлим временима, па је у једној анкети Николае Чаушеску проглашен за најбољег лидера у прошлом веку.