Хрватска oбележава годишњицу "Олује"

Прослава 24 године од "Олује" почела је још у 6.30, када је Книн пробудио војни оркeстар.

Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић положила је венце на споменик "Олуја", а после су уследили говори највиших хрватских званичника – премијера, председнице, председника Сабора.

У својим говорима "Олују" су назвали легитимном војном акцијом која је за циљ имала "ослобађање од великосрпског агрeсора".

Грабар Китаровићева је рекла да је Книн ослобођен уз бројне жртве. Када се говорило о жртвама, углавном се говорило о "хрватским жртвама и 'бранитељима' који су дали животе за ослобађање Хрватске".

"На овом мјесту пре 24 године изборили смо се да управљамо властитом судбином – да се о Хрватској и Хрватима одлучује у Хрватској и сви ми смо ти који сносимо ту одговорност. Ово је наша домoвина, једина и вјечна", поручила је, између осталог, хрватска председница. 

Свечаност се потом преселила на Книнску тврђаву, где је као централни догађај подигнута хрватска застава баш као што је то пре 24 године учинио тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман.

Све ће се завршити вечерас концертом троје извођача. Ни ове године, као ни прошле, неће наступити Марко Перковић Томпсон, који је синоћ одржао концерт у Сплиту.

Срби у Хрватској сећају се "Олује" на потпуно другачији начин. Одржавани су парастоси у храмовима широм Хрватске, као и у околини Книна.

Повратници кажу да се са великом тугом сећају дана када су морали да напусте своје домове, као и страдалих пријатеља и родбине.

Додају да им не смета данашња прослава, али истичу да неки од њих ипак неће бити у Книну.

Дан победе Хрватска обележава на дан војно-полицијске акције "Олуја", током које је извршен највећи егзодус Срба након Другог светског рата, за који нико није одговарао.

Током те акције из Хрватске је протерано око 250.000 Срба, нешто мање од 2.000 је убијено и готово исто толико се и данас сматра несталим.