Сећање на жртве "Олује" – комеморација у Доњем Лапцу, парастоси у црквама

Испред споменика цивилним жртвама страдалим у Доњем Лапцу окупљенима се обратио начелник опћине Илија Обрадовић затраживши минут ћутања за жртве. Казао је да хрватско друштво не сме дозволити да га жртве деле.

"Уместо тих разних подела ја бих позвао све оне који то користе у дневно-политичке сврхе, да ту енергију подела преусмеримо у енергију прогреса и да видимо како можемо ове наше повратничке, руралне средине вратити и покренути. Сваким даном нас је овде све мање, наша села изумиру", рекао је Обрадовић.

Никола Пухарић, програмски директор Инцијативе младих за људска права, рекао је да не говори само у своје име и у име Иницијативе, већ и у име свих оних који су потписали "петицију за исприку жртвама Олује и њиховима обитељима".

Истакао је да је потребна велика сарадња по питању остварења правде и права. Поручује и да је важно процесуирати злочине који су се десили. 

"наследилис мо друштво подела а циљ нам мора бити изградња одговорног друштва", навео је Пухарић. 

Председник СНВ-а Борис Милошевић рекао је да у државном службеном наративу нема места за српске жртве Олује.

"Ја не поседујем истину о Олуји, али знам да држава тада није спречила пљачку већ је покривала грабеж. Нема тадашњег начелника, градоначелника или жупана који није потписао неки папир којим је покрио одношење свега што се могло натоварити и однети", навео је  Милошевић.

Парастос у Марковцу 

Парастос страдалима је служен јутрос у селу Марковцу у околини Книна. У Цркви Свети Илија окупило се на десетине Срба повратника у те крајеве, а многи од њих дошли су из Србије, али и иностранства.

О тренуцима када су морали да беже пред налетом хрватске војске, сведоче неки од мештана.

"Једно вече кад сам дошао у кућу имао сам шта видети, сва светла су била упаљена, ко је год имао тракторе, све је био спремно за кренути, а топови су тукли цели дан у околину Книна. Понекад је велики страх ушао у мене", прича Ђорђе Грубник, повратник у село Марковци.

Избеглица из Марковца Ђуро Лекић каже да је осећај био неописив.

"Није било пријатно, нормално. Нити знаш где идеш ни куда идеш, с којим циљем идемо. То је оно било", додаје Ђуро.

"Ја се данас тужно осећам кад дођем овде, зато што ми је увек присутно пет или шест људи који се нису нашли. Тих дана сам јако тужна ради њих. Тужна сам ја и ради неких мојих пријатеља католика који су погинули, ја имам доста, мислим живела сам, ишла сам у школу, живела сам у том неком окружењу где су били и једни и други", прича Данка Рапо из Книна. 

Парастоси су служени и у другим православним црквама у Хрватској.