Хрватска, спорни закон о опорезивању порушених српских кућа

Примена закона је одложена, а став представника Срба у Хрватској је да би пореска стопа на имовину Срба протераних из Хрватске требало би да буде најнижа могућа, а власници срушених српских кућа и локала требало би да буду ослобођени пореза на некретнине.

По новом хрватском Закону о порезу на некретнине ово су викендице. Куће које су протерани Срби деведесетих напустили. Порушене, опљачкане, више од две деценије касније могле би да се опорезују као куће за одмор. Кад закон ступи на снагу.

"С обзиром да је реч о подручјима која су ратом погођена где су приходи изнимно ниски. Ми очекујемо од Владе да има разумевања и да не примењује принципе наплате пореза који у таквим околностима немају оправдање", рекао је Милорад Пуповац из Српског народног већа.

Примена Закона, за сада је одложена. Представници Срба у хрватском Сабору надају се да ће се, пре него што ступи на снагу, изборити да српске куће буду изузетак, иако им то приликом усвајања акта, није пошло за руком.

Када је у питању имовина која је оштећена из разлога избеглиштва или другог разлога се не може користити, а у неким случајевима да се примене социјалне мере за оне који не привређују довољно. То мора бити резултат договора са министарством финансија и локалним самоуправама.

Томе се надају и повратници и они који и даље живе у избеглиштву, али су у Хрватској оставили куће и имања. Три пута већи намет од досадашње комуналне накнаде за њих је неприхватљив.

"Највећа опасност прети, ако овај Закон остане, а надамо се да неће, да Хрватска држава против њих поднесе тужбу и одузме кућу да наплати порез", каже Миодраг Линта, председник Савеза Срба из региона.

У Веритасу верују да би строги закони само подстакли тихи егзодус који се већ годинама одвија. На једног Србина који се у Хрватску врати, њих петоро је напусти.

"Хрвати кажу, па и други имају такве законе, имају, али Хрвати заборављају, вероватно намерно, да су Срби деведесетих силом истерани са имања и они који би се хтели вратити то им није омогућено", рекао је Саво Штрбац из Документационо-информационог центра "Веритас".

Хрватска броји 2,2 милиона станова и кућа. Нема тачних података, али претпоставља се да је међу њима 150.000 српских.