Државна комеморација у Јасеновцу

Службена државна комеморација, једна од четири које се ове године одржавају, почела је интонирањем химне "Лијепа наша". Ова комеморација је одржана у организацији Јавне установе Спомен-подручје Јасеновац под покровитељством Хрватског сабора, а присуствовали су јој, између осталих, премијер Тихомир Орешковић и председник Сабора Жељко Рајнер.

За разлику од ранијих година, на комеморацији, према жељи преживелих логораша, државни званичници нису одржали говоре већ је прочитано писмо најстарије живе логорашице Паве Молнар, као и неколико писама логораша из књиге "Писма из логора", ауторке Маје Кућан. Молитве за мртве измолили су имам, католички и православни свештеници.

Молнарова је најпре изјавила да је повукла свој говор зато што је разочарана овогодишњим обележавањем годишњице од пробоја логораша у Јасеновцу, али се касније предомислила.

Молнарова у писму сведочи да су међу првима убијени Роми, па Јевреји и Срби. "Тешко је заборавити како усташица због једног аспирина убија младу Јеврејку, не може се заборавити како српску децу одвајају од мајки, плач и крикови и данас се чују. Та деца махом су умрла од глади и болести, нека тек рођена“", написала је Молнарова.

Јасеновац је, истиче, место велике боли и туге, сећања и опомене“. Ипак, наглашава, не сме бити место мржње. "Ми преживели логораши одбацујемо зло, у нама не живи мржња"“, поручује. Дужни смо то, каже, жртвама Јасеновца те "нашим унуцима и онима који долазе после њих“".

Српска православна црква одржала је данас, на годишњицу пробоја јасеновачких логораша, литургију и помен за страдале у Јасеновцу и Млаки.

Пуповац је раније данас рекао за РТС да СНВ није лако одлучио да не присуствује комеморацији жртвама логора Јасеновац, али да је то морао да уради да би сачувао оно што су основне вредности не само антифашизма, него и страдања људи у Другом светском рату од стране режима који је био профашистички.

Уочи комеморације министар културе Хрватске Златко Хасанбеговић изјавио је да не осећа личну одговорност због тога што се ове године одржавају три комеморације у Јасеновцу, а одговорним сматра оне који бојкотују службену државну комеморацију.

На питање новинара ко је крив што постоје три комеморације, Хасанбеговић је рекао: "Одговорни су они који бојкотују службену државну комеморацију." Министар је на питање осећа ли личну одговорност, кратко одговорио – не.

Комеморацији нису присуствовали представници јеврејске заједнице и Српског народног већа (СНВ) као и антифашистичких организација, јер сматрају да је у хрватском друштву присутна ревитализација усташтва.

Јасеновац је од августа 1941. до 22. априла 1945. био логор смрти у којем су убијани мушкарци, жене и деца због своје верске, националне или идеолошке припадности. Поименични попис жртава логора наводи имена и податке за 83.145 жртава – 39.570 мушкараца, 23.474 жене и 20.101 детета до четрнаест година старости. Највише је у 1.337 дана постојања логора страдало Срба, Рома, Јевреја и Хрвата.

Од 1.073 логораша, колико их је 22. августа 1945. било у логору, у пробој их је кренуло 600, а преживело само стотинак. Преостала 473, која нису кренула у пробој, убијена су и спаљена.

Пре седам дана жртвама јасеновачког логора комеморацију су одржали Координација јеврејских општина, а у недељу ће бити и комеморација у организацији Савеза антифашистичких бораца (САБА РХ).