"Дојче веле": Идомени су прва фавела Европске уније

Сваког јутра три, четири аутобуса стигну у Идомени. Паркирају се на почетку асфалтираног пута који води у избеглички камп и чекају. По подне возе даље, тада су углавном празни. А ако и повезу малобројне путнике, онда су то често породице које се надају бољим животним условима у државним камповима у региону, наводи Дојче веле.

Мали број људи напушта Идомени, много мањи него број новопридошлих избеглица. Избеглички камп се из дана у дан шири на све стране. Једина баријера је македонска ограда на граници с Грчком.

Не само да се на пољима подиже све више шатора, у кампу постоје већ и јасне структуре иако држава с њима нема никакве везе.

Невладине организације брину се око хране за избеглице, деле одећу и покриваче, организују медицинску помоћ. У Идоменију су већ рођене и прве бебе, а неколико жена ускоро ће да се породи, каже једна чешка лекарка.

Волонтери се брину и око деце, баш као и око рада једне чајџинице за младе. А у вечерњим сатима ту је диско клуб на отвореном у којем се пушта арапска поп музика. Трговина у кампу цвета. Избеглице раде као "летећи трговци" - продају уље, воће, цигарете, батерије, кувала на гас.

Око чистоће у кампу брине се особље које је ангажовано уз помоћ новца страних хуманитарних организација. С временом је порастао број тоалета, импровизованих тушева, једноставних лежајева.

Од грана се праве клупе, постављају се пластичне цираде које преко дана штите људе од сунца. Само је питање времена кад ће почети да ничу прве бараке. А када се то догоди, онда ће моћи да се каже да је то прва фавела Европске уније. С процењених 13.000 до 15.000 житеља, Идомени је постао други највећи град северно-грчког округа Килкиса.

Дојче веле наводи, да ако се може веровати наводима грчке владе, број људи који се тренутно налазе у Идоменију опао је на 11.300. Невладине организације и грчки помагачи који су већ месецима на лицу места, тврде да је та бројка погрешна.

Ипак, не мора да значи да грчке власти циљано заваравају јавност. Бројке грчких власти базирају се на подацима о оним особама које дођу у камп и добровољно се пријаве у провизорни полицијски уред. Међутим, не региструју се сви. Међу њима су и два 20-годишњака из сиријског Хомса - Ахмед и Абдулхамид.

Као и сви други с којима разговарамо, и они су уверени да ће граница кад тад поново бити отворена и да би требало само стрпљиво чекати - без обзира колико то дуго буде трајало.

За Дијану и Ануара из Алепа останак у Идоменију не долази у обзир.

"Нисмо дошли у Европу да бисмо живели у избегличким камповима у Турској и Либану", жали се репортеру Дојче велеа Дијана на течном енглеском.

"Сирија је за нас прошлост, ми будућност желимо да градимо негде другде", додаје Дијана. 

Они неће да поднесу захтев за азилом у Грчкој, јер, кажу, та земља ионако има довољно проблема. Не желе ни да се укључе у програму Европске уније о релокацији избеглица, јер не желе да "стигну у Мађарску".

Па Запад се ангажује у грађанском рату у Сирији у име слободе и људских права, наглашава Дијана. И то је све што захтева за своју породицу: живот у слободи и у некој земљи у којој владају стабилне прилике. За њу је то Холандија. А Немачка?

Не, каже она, тамо тренутно није баш најбоље расположење када је реч о избеглицама. Чињеница је ипак да су границе у смеру западне Европе затворене. Не за све, додаје Ануар – онај ко има 500 евра, тај ће бити пребачен из Турске у Италију.

Како потврђују и други у Идоменију, тренутно кријумчари људи за пребацивање избеглица преко Македоније у неку земљу ЕУ траже 1.500 евра.

Немачки медиј тврди да ће зато многи други ту да остану. Или се не усуђују на ново бекство, или једноставно више немају новца за то. Температуре у Грчкој расту из дана у дан, а ситуација у кампу све је лошија. Надлежна здравствена установа региона Северна Македонија већ говори о "бомби која ће ускоро да експлодира".

Страхује се и од епидемије. Након хепатитиса А, све су учесталији случајеви шуге. Терен у кампу веома је влажан, свуда унаоколо је смеће, а волонтери деле и храну "сумњивог квалитета". Због покварених намирница пре пар дана су житељи кампа и протестовали.

Дојче веле наводи да би држава морала под хитно да реагује. Али још се ништа није догодило. Насиље се неће примењивати, покушаће се са мењањем ствари - тврди се из владе.

Али за то би у Идомени морали да дођу представници власти и преводиоци, како би на лицу места покушали да приволе избеглице на селидбу у државне кампове. То се још није догодило.

И то намерно, претпоставља млада Сиријка Зајнаб. Желе да демотивишу све оне који би у Европу, каже она. Порука је очигледно стигла на праву адресу. У међувремену сви у Идоменију које она познаје, својим пријатељима и родбини у Сирији поручују: "Останите где сте сада!"