Сијарто: Мађарска подржава отварање поглавља са Србијом

Петер Сијарто је изјавио Танјугу да се сећа услова у каквим се Србија раније налазила, тим пре што је и Мађарска имала сличних тешкоћа, и додао како његова земља подржава пут Србије у ЕУ.

Према његовим речима, Мађарска и Србија никада нису имале тако добре и ефектне односе какве имају сада, а много се радило, истиче, да би се то постигло.

"Сада није претерано рећи да односи две земље никада нису били тако добри и тако ефектни. Два премијера - Виктор Орбан и Александар Вучић посебно су се потрудили да односи буду добри", навео је Сијарто.

Сијарто је нагласио и да је он, као шеф дипломатије у одличним односима са српским колегом Ивицом Дачићем, са којим је, подсећа, недавно имао састанак.

Шеф мађарске дипломатије је навео да Мађарска подржава што скорије отварање преговарачких поглавља ЕУ са Србијом.

"Сматрамо такође да би цео процес требало да буде убрзан", истакао је мађарски дипломата.

Додаје како је интерес Мађарске да Србија буде део ЕУ што је могуће пре, и приметио да је сада очигледно да је паралелно са уласком Хрватске требало убрзати и приступање Србије.

Шеф мађарске дипломатије указује да је криза са мигрантима била својеврсна претња по опстанак добрих односа две земље, али да политичког конфликта није било.

"Ограда није намењена грађанима Србије, и то смо јасно ставили до знања српској влади. Људи који из Србије долазе у Мађарску су увек добродошли. Имамо добру сарадњу, политичку, економску, културну и све сјајно функционише, али ограда је последица тога што постоје обавезе које се тичу заштите границе Шенген зоне", објаснио је Сијарто.

Говорећи о билатералној сарадњи две земље, он је рекао да "носимо исте ципеле", као и да нам, по његовом мишљењу, исте чланице ЕУ задају тешкоће - Грчка и Хрватска.

"Без обзира на све, економска сарадња се динамички поправља. Прошле године је укупан обим трговине био рекордан, а судећи према цифрама из прве половине ове године ми ћемо још један рекорд", рекао је Сијарто.

Све је већи број мађарских инвестиција у Србији, заједничке инвестиције су веома важне, а неке мађарске компаније су заинтересоване и за куповину предузећа која су тренутно у процесу приватизације у Србији.

Упитан које су то компаније, рекао је да има детаље, али, будући да се тренутно воде преговори, не може да их изнесе.

Само је навео да је пет или шест мађарских компанија заинтересовано посебно за куповину фирми у сектору пољопривреде и прераде хране.

Сијарто је истакао да је добар пример недавно отварање погона у Сенти, која је мађарско-српско партнерство, којем је присуствовао заједно са Вучићем.

Поручује и да поштује и српски приступ мађарској заједници у Србији.

"Мислимо да је фер како Србија третира Мађаре. Срећни смо што су лични односи Вучића и председника Савеза војвођанских Мађара Иштвана Пастора савршени. Не могу да се жалим на било шта у том погледу", рекао је он.

Мађарска само штити границе ЕУ 

Говорећи о проблемима које Европа има са избеглицама, Петер Сијарто је изјавио како Мађарска не обавља никакав посао, а нарочито не "прљав посао" за било кога другог и додао како његова земља само поштује шенгенска правила.

"Имамо ту обавезу, посебно што Грчка није могла да обезбеди границу Шенгенске зоне. То није уместо неког другог, већ је у име ЕУ", рекао је Сијарто је, поводом навода бившег европског комесара за проширење Гинтера Ферхојгена да Мађарска диже зид како би спречила мигранте да преко њене територије долазе у Немачку, и да заправо ради "прљав посао" уместо Немачке.

Коментаришући то што су Мађаре многи, због бодљикаве жице и третмана избеглица на граници, назвали фашистима и нацистима, Сијарто наводи да је било напада на Мађарску, нарочито од стране хрватског премијера Зорана Милановића, аустријског канцелара Вернера Фајмана или румунског премијера Виктора Понте.

"Није фер према Мађарској и према људима овде, ми не можемо да прихватимо да неко први паралелу између Мађарске и онога што се у Европи дешавало 30-их и 40-их година прошлог века. Једноставно, то није фер", рекао је Сијарто.

Према његовим речима, Мађарска је до сада на мигранте потрошила укупно око 200 милиона евра и то за бригу о њима, док је изградња ограде на граници била јефтина, јер су је дизали војници, полицајци, затвореници, а трошак је био само материјал.

Подсећа да шенгенски прописи јасно кажу да је одговорност ЕУ чланице на граници да осигура да прелаз буде могућ једино на местима прелаза и током сати кад је граница отворена.

"Наша је обавеза да то осигурамо и зато смо изградили физичку препреку, јер нам је дневно долазило 3.000 до 8.000 миграната. Наравно да смо имали критика око ограде, али ја увек питам своје колеге: Разумем критику, али шта предлажете? А они немају алтернативу", рекао је Сијарто.

Упитан да ли ће Мађарска тужити ЕУ, будући да се снажно противи квотама за пријем избеглица, које су недавно усвојене на Самиту ЕУ, он каже да се гледају све могућности, али нема још одлуке о томе.

Према његовим речима, од ЕУ очекује да поврати контролу над спољним границама.

Сијарто сматра да би требало би да постоје светске квоте, јер не би требало само Европа да носи терет миграната, будући да су нестабилне земље кризног региона постале такве какве су због међународних политичких одлука, које није доносила само ЕУ, него и други велики играчи у светској политици.

Када би било до њега, Сијарто сматра да би најбоље било да се направи листа приоритета, а да на врху те листе буде заштита граница.

Друго, како је закључио, било би добро да ЕУ финансира центре за избеглице у Турској, Јордану, Либану, како би мигранти из Сирије остали што ближе свом дому, да би, након конфликта, могли брзо и да се врате.