Мађарска: Избеглица ухапшен, нема новац за откуп

Сиријац М. Х. (25), чији идентитет је познат Танјугу, успео је да ступи у контакт са редакцијом националне агенције из затвора у Дебрецину, где је, према његовим речима, тренутно заточен са још око двадесетак Сиријаца.

"У затвору сам, не знам зашто, а да бих изашао морам да платим депозит од хиљаду евра. Уколико не платим, остаћу два месеца, а притвор може да се продужи на четири или, највише, шест месеци", тврди М. Х. у телефонском разговору за Танјуг.

Како је рекао, ухапшен је убрзо након што је заједно са вишšе хиљада својих земљака стигао у Мађарску, где се, убрзо по доласку, са пријатељем и рођацима упутио ка станици Келети у Будимпешти.

Умор и глад мучили су их док су чекали да се укрцају на воз за Немачку, наставља он, па су недалеко од станице пронашли место за предах.

"Заспали смо, међутим, на улици, а када смо се пробудили, изнад нас је стајала полиција. Убацили су нас у аутобус, буквално су нас приморали да уђемо и ударали нас. Мене и пријатеља су онда одвели у један камп", објашњава он.

М. Х. и још један његов сапутник побегли су из кампа, јер су били забринути за четири малолетна рођака, старости од 13 до 16 година, који су остали на станици Келети.

Ухватили су такси за Будимпешту, али их је 60 километара касније зауставила полиција, која их је одвела прво у канцеларију за миграције, а потом у затвор.

"Они тада нису знали да смо побегли из кампа. Ми им то нисмо рекли, јер нисмо били ни регистровани", објашњава он. У затвору је са још двадесетак избеглица из Сирије.

"Са полицајцима или било каквим званичницима немамо никаквог додира, о нама брину социјални радници, али све то није битно, ми сви сањамо само да поново будемо на слободи", прича он.

Проблем је, међутим, шšто их од слободе дели по 1.000 евра за депозит. Чак је, како истиче, успео да разговара и са рођацима који су остали на станици, јер им је у затвору дозвољено да се 20 минута дневно користе интернетом.

"Они су успели да се домогну новца и узму такси, којим су отпутовали за Немачку. Сада су тамо и безбедни су", објашњава он.

"Нико нас не воли овде", подвлачи М. Х, питајући се зашто га третирају као криминалца и дивљака, кад само бежи од рата, и жели да у Немачкој настави нормалан живот и студије економије започете у родној земљи.

"Успео сам да разговарам са својом породицом у Сирији и рекао им за откуп. Они ће покушати да нађу новац, али не знам шта ће се десити. Чак и ако успеју, не знам како ће да пошаљу у Европу, то је веома тешко", дрхтавим гласом објашњава.

На питање зашто и породица није кренула са њим, М. Х. каже да су они решили да остану у Сирији до смрти, али да су њега натерали да оде и да се спасе.