АП: Ако је еврозона хотел, може ли се неко одјавити?

То би поткопало тврдње како је заједничка европска валута, за коју се у анализи каже како је она "драгуљ у круни европске идеје о међусобној повезаности", кључ просперитета, преноси Бета.

У уводним премисама текста наводи се уобичајено – да би за Грчку, на кратке стазе, излазак из еврозоне био повезан са екстремним шоком и превирањем, док би, напротив, еврозона преживела иницијални шок. За евентуалне позитивне исходе тог поступка у Грчкој би се могло чекати годинама.

Наводећи да сутрашњи референдум о прихватању или неприхватању кредиторских услова за даље испостављање финансијске помоћи представља прекретничку тачку за грчку нацију и државу, и да би евентуално "не" приморало Грчку на штампање своје валуте како би се и даље исплаћивале плате и пензије и уздигао разрушени банковни сектор, аутор анализе Дејвид Мекхју лицитира о могућим штетама и добробитима "развода" између Грчке и евра.

"Тврђава еврозона"

Наводи се како је нашироко прихваћена теорија да еврозона неће пропасти у кратком року по напуштању Грчке. Било би превирања. Камате на зајмове за слабије чланице еврозоне, као што су Шпанија и Италија, могле би на кратко порасти.

Али, сматрају такви теоретичари, Европска централна банка (ЕЦБ) би то могла да "испегла". ЕЦБ већ сада, кроз редовну куповину обвезница, у европску економију пумпа 1.100 милијарди евра и спремна је и на више од тога.

Од избијања грчке кризе 2009, владе земаља еврозоне покренуле су мере појачаног надзора банака као и посебан фонд за помоћ проблематичним владама.

Гласови друге врсте наговештавају злослутније последице које би наступиле одмах. Амерички министар финансија Џејкоб Лу непрестано упозорава да светској економији која је на нестабилном путу опоравка никако не треба грчко напуштање еврозоне, скраћено названо "грекзит".

Призивајући потом, за метафоричку димензију текста, у помоћ чувену америчку рок поставу "Иглс", аутор анализе, цитирајући завршне стихове њихове рок поеме "Хотел Калифорнија", каже како би излазак из еврозоне нарушио еврозонски "хотел Калифорнија принцип" који налаже, као, дакле, у истоименој песми, да је ту гост увек добродошао да се пријави, али да је одјављивање – немогуће.

Ако је, дакле, одлазак једне земље ипак могућ, инвеститори могу мислити да, логично, то онда може и било која друга земља. И они би потом могли да, за инвестирање у другим проблематичним земљама, за које се као примери сада наводе Португалија и (опет) Италија, траже веће камате.

Неки од дежурних мислилаца, пак, мисле да би такве веће камате биле уствари благотворне, јер би приморале државе да "продрмају" своје финансије. Тако би евро заправо ојачао. Грчка је, према тој школи мишљења, дакле, била само аномалија, заостала економија која "никад није ни припадала клубу".

Други економисти, наводи Асошијетед преса (АП), сматрају, међутим, да би излазак Грчке проузроковао дуготрајне штете по заједничку европску валуту.

"Стандард енд Пур", кредитна агенција, сматра да би "сталност монетарне уније постала доказано лажна, што би могло да баци под сумњу претпоставке на којима се заснива више од две деценије економске политике".

Бен Меј, водећи аналитичар у Институту за економска предвиђања Оксфорд економикс, каже да би најгори ударац који би грчко напуштање еврозоне могло да зада Европи био - нагли опоравак по изведби тог чина.

"За дугогодишње проблематичне нације као што су Португалија и Италија, излазна стратегија постала би кредибилна алтернативна опција".

"Кафански рачун"

Аутор АП-ове анализе даље наводи да нема сумње око тога да би напуштање еврозоне за Грчку значило моменталну катастрофу.

"У првом моменту, који би у стварности трајао неколико година, излазак из еврозоне био би апсолутни хаос", каже Жолт Дарваш, виши истраживач на Бројгел институту у Бриселу.

Почетак би био колапс банака, што би нормално пословање учинило немогућим. Грчка нова валута би се стрмоглавила, подразумевајући немогућност спасавања кредита који су изражени у еврима.

Економија би потонула - неки кажу од 10 до 20 процената. На врхунцу, то би, у периоду од око шест година, било 25 одсто, што је ниво на који је пала Америка крајем двадесетих година, у време Велике депресије.

И то није све: Грчка увози енергију и лекове, па би та добра могла двоструко да поскупе.

Грчке компаније које дугују новац странцима не би могле да врате дугове. Многе би банкротирале.

Без подршке од стране кредитора и од пореских прихода, влада би морала да смањи јавну потрошњу чак и више него у време оштрих мера штедње које сада намећу грчки кредитори, а поводом којих се сутра одржава судбоносни референдум од чијег исхода тако много зависи.

Грчкој би, у таквим околностима, можда требала и хуманитарна помоћ.

На крају, инфлација би могла да се отргне контроли, поготово ако би централна банка морала да штампа новац да би спасла банке и финансирала владу.

"Боља будућност?"

Анализа се завршава поглављем у којем се износи тврдња да је највеће питање да ли ће Грчка нешто ућарити од јако деноминоване националне валуте, што, у теорији, помаже већем извозу.

Да би се то остварило, ви морате имати, наводи аутор АП-а, нешто вредно да продате, и да будете способни да то урадите ефикасно. Маслине и лепе плаже нису довољне за то.

Економист Жолт Дарвас каже да су захтеви грчких кредитора натерали земљу да реформише неке аспекте своје економије, чинећи је компетитивнијом на светској економској сцени. Радни уговори су, на пример, флексибилнији.

Грчка је на листи Светске банке која мери индекс лакоће пословања са 108. места пре кризе, сада доспела на 62. Не тако велики скок, оцењује АП, али ипак јесте неки напредак.

Ако то смањи прекомерну регулативу законских прописа и бирократију, то би могло и даље да се побољшава.

Али, каже се на крају опсежне анализе АП-а, то би могло да буде теже ако Грчка не буде више део еврозоне, и не буде суочена са притиском осталих чланица да модернизује своју економију.

Сутра у седам сати ујутру широм Грчке отварају се гласачка места на којима ће Грци одговарати на референдумско питање које гласи: "Да ли треба прихватити предлог споразума који су Европска комисија и Међународни монетарни фонд поднели Еврогрупи 25. 06. 2015, а који има два дела који чине тај предлог? Наслов првог документа је 'Реформе за комплетирање Текућег програма и после њега', а наслов другог је 'Прелиминарна анализа одрживости дуга'".

Каква год била одлука грађана на референдуму, Влада Грчке ће морати да о отплати дуга поново преговара с повериоцима.