Будва, уклања се плоча српским ослободиоцима?

Генерална директорка Директората за културну баштину Министарства културе Црне Горе Лидија Љесар рекла је да Министарство културе и Комисија за подизање спомен обележја немају право да са улаза у Стари град у Будви скину плочу "српским ослободиоцима Будве" ако Општина не поднесе иницијативу за уклањање, пишу подгоричке Вијести.

Љесар каже да ће табла ипак бити уклоњена по другом основу.

"Имамо право да делујемо по Закону о заштити културних добара. Кроз пројекат о ревалоризацији Старог града третираћемо ово културно добро и све оно што није културни слој и не одговара историјским чињеницама, а што деградира то културно добро, биће уклоњено", рекла је Љесар.

Напомиње да износи лични став као стручњак и да та плоча не може да буде третирана као културни слој.

"Културни слој није спомен обележје, већ оно о чему прича то спомен обележје. Спомен облежје је у ствари 24-сатни саобраћајац који упућује којим путем треба ићи. Овај саобраћајац изнад улазних врата у Будви није добар и изазива колапс у саобраћају", објашњава Лидија Љесар.

Спомен- плоча је постављена 1931. године изнад Вељих врата на улазу у Стари град, а Комисија за подизање спомен обележја Министарства културе констатовала је да оно што на њој стоји не одговара историјским чињеницама. Налаз је доставила Општини Будва која једина по Закону о подизању спомен обележја може иницирати уклањање спорне плоче. То је прошле године тражила Либерална партија.

На плочи, постављеној испод Венецијанског лава, уклесане су речи:

"На успомену доласка храбре победоносне српске војске која после јуначких победа ослободи Будву на Митровдан 8. новембра 1918. поставља Општина Будва". 

Изнад тог написа уклесане су речи Петра Другог Петровића Његоша да "поколења дела суде".

Љесарева указује да 8. новембра 1918. Аустро-угарска није постојала, а чланице тадашње Аустро-угарске монархије су недељама пре тога прогласиле независност у својим парламентима.

"Тог 8. новембра није било ослобађања Будве. Негде не чуди чињеница што је плоча постављена 1931, а не одмах 1918. године. Ако смо менталитет какав јесмо, па волимо одмах ордење и знамење да дајемо, тадашња власт је врло спретно знала да то спомен обележје не би 1918. године пило воду. Али, исто тако имамо један менталитетски проблем - брзо заборављамо и брзо усвајамо ново, па је тако спомен обележје 1931. прошло међу Будванима".

Љесарева каже да би се, на пример, културним слојем сматрао да је на месту спомен- плоче био грб Карађорђевића јер то има историјског утемељења.

Пројекат ревалоризације културних добара, чији је Љесар аутор, окупио је 250 стручњака који су радили у 50 тимова. Један тим се бавио Старим градом под менторством Љесареве, те евидентирао све оно што је девалвирано.

У Општини Будва не постоји спремност за покретање иницијативе за укањање спомен плоче због, како је речено Вијестима, летње сезоне и могућег ефекта које би то имало на окружење и долазак спрских гостију.