Пусић: Питања данашњице и будућности приоритет

Да је долазак премијера Вучића на инаугурацију нове Хрватске председнице добар и користан гест, верује и министарка спољних послова Хрватске Весна Пусић. Иако такав потез, вероватно није било лако повући, та одлучност каже, користиће односима двеју земаља.

Многи политичари у Србији и Храватској кажу да односи Загреба и Београда дуго нису били гори. Да ли се слажете са том оценом?

Не слажем се са том оцемом. Мислим да Београд и Загреб раде заједнички на решавању неких преосталих питањ из прошлости, али радимо пуно више на питањима данашњице и будућности.

Када Хрватска иницира резолуцију у Европском парламенту у којој би се осудила Србија што се није оградила од изјава Војислава Шешеља, иако са његовом политиком нема никакве везе, када хрватска председница каже да су сви Срби који живе у Хрватској заправо Хрвати. Да ли то доприноси окретању будућности?

Што се тиче резолуције у Европском парламенту то је нешто што сам ја сматрала познавајући, не на нивоу политичкох елита, већ на нивоу друштава, осетљиве односе Хрватске и Србије, с обзиром на Шешељеву реторику, а и тада сам то рекла - то пре свега штети Србији и највеће проблеме задаје. Било би добро да се негде децидирано из врха српске власти каже то нема никакве везе са нама. Не мислим ја да је то нека реторика коју подржава српски врх, али је добро да се то каже као порука друштву, а не мени, као представнику хрватске власти, ја то знам.

Да ли у том контексту је требало и хрватски врх да се огради од изјава Бранимира Главаша?

Апсолутно, ја сам се врло јавно пред телевизијским камерама од тога, не само оградила, него то назвала оним што мислим да јесте, а то је у првом реду угрожавање Хрватске. Премијер ће се сигурно првом приликом од таквих ствари оградити, његово мишљење о томе је потпуно јасн. То је нешто што ради против свега што су наши циљеви и наша политика.

Да ли ће Хрватска условљавати европски пут Србије билатералним питањима? Имали смо недавно ситуацију у Европском парламенту да хрватски посланици траже да Србија не може да отвара поглавља уколико не промени закон о надлежностима за суђења за ратне злочине.

То могу тражити хрватски заступници, али могу и шпански, зато што је то саставни део европске правне традиције у поглављима 23 и 24 - правосуђе и темељна права и правда, слобода и сигурност. Тако да је питање усклађивања са европским стандардима и европском правном традицијом саставни део прикључивања Србије ЕУ.