Грчка ће тражити наставак финансијске помоћи

Грчка је у понедељак увече одбацила план о продужењу постојећег зајма од 240 милијарди долара, описавши то као "апсурд", преноси Бета. 

Грчка ће највероватније остати без новца, ако не постигне споразум са кредиторима пре краја фебруара, када истиче садашњи програм помоћи. Њој је до краја марта да би опстала потребно 4,3 милијарде евра.

"Требало би да продужимо кредитни програм за неколико месеци како би имали довољно стабилности да можемо да преговарамо о новом споразуму између Грчке и Европе", рекао је грчки министар финансија Јанис Варуфакис за немачки јавни сервис ЗДФ.

Портпарол грчке владе Габријел Сакеларидис потврдио је да то значи да ће Варуфакис тражити продужетак од шест месеци. 

"Хајде да сачекамо да министар финансија Варуфакис данас проследи захтев за продужетак уговора о зајму. Уз све што радимо да бисмо нашли заједничко тле, желимо да верујемо да смо на добром путу.

Долазимо за сто да бисмо пронашли решење", рекао је Сакеларидис за грчку телевизију Антена.

Сакеларидис је, међутим, рекао да се Грчка неће враћати питањима за која сматра да се о њима не може преговарати.

Немачки министар финансија Волфганг Шојбле одбацио је грчки предлог, рекавши синоћ за ЗДФ да се не ради се о продужетку кредитног програма, већ о томе да ли ће овај уговор о помоћи бити испуњен или не.

Грчке акције на атинској берзи скочиле су данас за три одсто, пошто се појавила вест о подношењу захтева за продужетак зајма. 

Истовремено, Европска централна банка (ЕЦБ) имаће касније данас састанак како би одлучила да ли ће да настави да обезбеђује ванредно финансирање за грчке проблематичне банке.

Немачка је саопштила да ће извршити притисак на ЕЦБ да не одобри било какво екстра ванредно финансирање Грчкој, у склопу корака да се Атина убеди да пристане на продужетак уговора о међународној помоћи.

Еврозона је дала Грчкој рок до петка да одлучи жели ли да настави са садашњим програмом помоћи.

Грчка, с друге стране, жели да замени постојећи зајам новим, који би јој, како је навела, дао времена да пронађе трајно решење за своју дужничку кризу.

Грчки премијер Алексис Ципрас јуче је позвао да у петак, истог дана када истиче рок ЕУ тој земљи, у парламенту буде одржано гласање о томе да ли да земља одустане од мера штедње. 

"Нећемо подлећи психолошким уценама. Нисмо у журби и нећемо компромис", рекао је Ципрас у парламенту.

Америчка инвестициона банка Џеј-пи Морган изнела је за викенд тврдњу да се сваке седмице из грчких банака повуку депозити у вредности од две милијарде евра, и проценила, да ће, ако то настави да буде тренд, Грчка за 14 седмица остати без готовине.

Џеј-пи Морган је своје предвиђање базирао на рачуници да је у грчким банкама остало максимум 108 милијарди евра. 

Председник Еврогрупе Јерен Дијселблем упозорио је у понедељак увече да је остало свега неколико дана за разговоре са Грчком, истакавши да није на тој земљи да одлучује да ли хоће још зајма или не.

Грчка је предложила нови програм помоћи који би укључио зајам који би омогућио земљи да функционише још шест месеци, и помогао јој да отплати седам милијарди евра доспелих обвезница.

Други део плана подразумева рефинансирање дуга земље. Део тога могао би бити, оцењује Би-Би-Си, кроз "БДП обвезнице" - обвезнице чија каматна стопа је повезана са економским растом.

Грчка такође жели да види смањење пројектованог примарног суфицита - суфицит који влада мора да стекне - са три на 1,49 одсто БДП-а.

Два истраживања јавног мњења, објављена прошле недеље, показала су да 79 одсто Грка подржава политику Владе, док 74 одсто верује да ће се њена стратегија преговарања показати успешном.

Грчка је спровела велике мере штедње у склопу пакета помоћи од 240 милијарди евра који је договорен 2010. са "тројком", односно кредиторима из Европске централне банке, Европске комисије и Међународног монетарног фонда.

Та земља има на располагању још 1,8 милијарди евра из тог пакета, уколико испуни услове "тројке".

Просечна месечна плата у Грчкој је 600 евра, незапосленост је 25 одсто, док је незапосленост младих скоро 50 одсто, а економија је од почетка кризе у еврозони доживела пад од 25 одсто.