Јасеновац, зло које се не сме заборавити

На комеморацији у Спомен подручју Јасеновац, председник Хрватске Иво Јосиповић рекао је на да се у Јасеновцу догодио геноцид који се не сме заборавити и који никад неће престати да боли.

"Јасеновац је једно од места која остају заувек у колективном сећању иако је створено с циљем да буде место заборава, стратишта", нагласио је Јосиповић и оценио да су они који су Хрватску желели да створе на злочину, учинили зло хрватском народу.

Јосиповић је напоменуо да жали што се такав злочин догодио у име хрватске државности.

"Ту су људи били криви и мучени јер су били погрешног светоназора и вере, јер нису следили прави, под наводницима светоназор", рекао је Јосиповић и додао да је током Другог светског рата огромна већина хрватског народа била против такве идеологије и злочина.

"Дугујемо сећање свакој појединачној жртви која је овде и другде страдала. Зло никада не сме да буде изговор за друго зло. Ово место мора да буде штит против зла", нагласио је председник и упозорио да су "замети фашизма и других тоталитарних идеологија латентна претња", посебно у великим економским кризама.

Премијер Зоран Милановић поручио је да Јасеновац место које подсећа на "зло у човеку у које не верујеш док се не догоди".

"Злочини су овде били не у име народа, јер ја припадам том народу, него државе (тзв. Независна Држава Хрватска) које нема у хрватском Уставу, никад је није било и никад је неће бити. Та држава није била независна, била је инструмент силе и репресије, али за мене није била Хрватска", нагласио је Милановић и додао да се у тој држави проводио терор над мањинама пре него што је Немачка напала СССР.

"Убице и злочинци одавно су мртви, а ако је неко жив, нека му је немирна старост. Међутим, они који данас шире симпатије према онима који су то чинили, буде у људима зло", истакао је премијер и поручио да је модерна Хрватска, као чланица ЕУ и држава која промовише права мањина, гарант да се такво зло више не сме догодити.

Леко: Фашизам још није поражен

Председник Сабора Јосип Леко нагласио је Јасеновац трајна опомена и упозорење. Он је упозорио да ни данашњи свет није потпуно лишен зла. "Још нису потпуно поражене идеје фашизма, а оне који их рециклирају осудила је историја", нагласио је Леко.

Уз преживеле логораше и државни врх, комеморацији су присуствовали, представници дипломатског кора, црквених заједница, националних мањина и антифашистичких удружења.

Комеморација се одржава у знак сећања на 22. април 1945, дан пробоја заточеника из јасеновачког логора и у почаст страдалим и преживелим заточеницима тог највећег концентрационог логора у Независној Држави Хрватској.

Како наводи Хина, у пробој је кренуло 600 логораша, а преживело их је само стотинак. Преостали, који нису кренули у пробој, убијени су и спаљени. Истог дана 1945. почео је и пробој заточеника Кожаре, дела логора у месту Јасеновцу. Пробој је преживело њих 11.

Концентрациони логор Јасеновац од августа 1941. до 22. априла 1945. био је логор смрти у којем су убијани мушкарци, жене и деца због своје верске, националне или идеолошке припадности.

Према речима професора Србољуба Живановића, Комисија за истину о Јасеновцу је као независно тело 2008. године утврдила да је у Јасеновцу страдало нешто више од 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и око 80.000 Рома.

Према непотпуним подацима, Комисија је саопштила да је у НДХ у логорима за децу, страдало 42.791 српско дете, 5.737 ромске и 3.710 јеврејске деце, узраста до 14 година.

Међутим, према хрватским изворима, до сада је утврђено да је на десетак локалитета тога логорског комплекса убијено више од 83 хиљада људи, од чега више од 20 хиљада жена, 20.101 дете до 14 година. Жртве су биле Срби, Роми, Јевреји, Хрвати, антифашисти.

Хина наводи да иако Јавна установа Јасеновац стално ради на утврђивању броја жртава, "њихов коначан број остаће непознаница јер су многи од логораша убијени чим су доведени, пре него што су били евидентирани".

Данас су од логорских грађевина остали само темељи, који су сачувани под земљом, а њихове локације су, према решењу Богдана Богдановића, обележене хумкама и удубљењима у земљи.