Годишњица страдања у Добровољачкој улици

Припадници Срба су најпре у цркви Светог великомученика Ђорђа у Миљевићима у Источном Сарајеву присуствовали служењу парастоса за убијене припаднике бивше ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године. Након тога су учесници помена аутобусима отишли у Сарајево, где су мирном шетњом улицом у којој је извршен злочин положити цвеће и запалили свеће, јавља Танјуг.

Мирној шетњи некадашњом Добровољачком улицом, између осталих, присуствовали су председник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Петар Ђокић, и заступница Представничког дома Парламента БиХ Александра Пандуревић.

Премијерка РС Жељка Цвијановић поручила је да је важно сачувати институционално, народно и индивидуално сећање на тешке злочине који су се десили на том месту.

"Ова улица носи неколико симболика и све су јако тужне. Једна је да је то гробница заједништва у којем смо некада живели у бившој држави, али то је и гробница правосуђа БиХ, које није смогло снаге да процесуира овај случај и да адекватно казни починиоце", истакла је Цвијановићева.

Нагласила је да је најтужније и најтрагичније то што је Добровољачка улица гробница за 42 људи различитих националности, који су служили заједничку војску и које су родитељи послали да допринесу заједништву у бившој Југославији.

"Захтевамо да се дође до правде, до правде за све оне који су починили злочине. Немогуће је да се толерише да једни злочини имају већу тежину, а да други немају и остану непроцесуирани", рекла је председник Владе Српске новинарима у Сарајеву.

Цвијановићева је истакла да је због тога данас дошла у Сарајево, одакле шаље поруку да за овај злочин заиста мора постојати институционално, али и људско памћење.

У бившој Добровољачкој улици у Сарајеву припадници Зелених беретки јутрос су одали почаст погинулим браниоцима Сарајева, а са њима су били и њихови синови симболично одевени у униформе.

Дуж сарајевске улице Хамдије Крешевљаковића (бивша Добровољачка) биле су распоређене јаке снаге безбедности.

Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој, која се почетком маја 1992. године мирно повлачила из Сарајева, према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Председништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње Републике БиХ.

Иако је за безбедност војника гарантовао тадашњи председник Председништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА није безбедно изашла из Сарајева, већ је прекинута и нападнута.

Мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено. Први напад је извршен 2. маја на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у овом граду биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравојних снага, које су им искључиле струју, воду и телефоне.

Правосудне институције БиХ, упркос тврдњама да "раде" на том случају, ни након 22 године од крвавог злочина у Добровољачкој улици нису учиниле ништа на процесуирању криваца, а породице жртава нису добиле одговоре на питања ко је наредио, а ко убио недужне младиће.