Слаби брана на "Балканској рути"?

Земље југоисточне Европе, укључујући и Македонију и Србију, из године у годину бележе све мање успеха у борби против трговине дрогом, заплењујући све мање количине хероина, иако је "Балканска рута" кључна карика у транспорту те дроге из Авганистана до централне и западне Европе, објавио је данас скопски лист Вечер, преноси Бета.

Позивајући се на извештај Канцеларије за дрогу и криминал Уједињених нација (UNODC), објављен крајем марта, Вечер наводи да је "Балканска рута", по којој се путевима за кријумчарење годишње пренесе 60 до 65 тона хероина чија су крајња дестинација западноевропске земље, тешка на стотине милиона евра.

Према подацима из извештаја УН у 2012. години, заплењено је укупно близу једне трећине од свих пошиљки хероина, чија је крајња дестинација била западноевропско тржиште, што је озбиљан удар кријумчарима будући да су изгубили стотине милиона евра чистог профита од продаје дроге, што им је и смањило моћ за организацију и спровођење даљих криминалних операција.

Према детаљима извештаја види се да је у 2012. години Турска запленила највеће количине хероина - 13,2 тона, као и да су земље ЕУ које су крајња дестинација успеле да пресеку на десетине канала и да заплене још пет тона хероина, док је у свим земљама југоисточне Европе заплењено укупно мање од једне тоне хероина, што је најмања количина у последњих десет година.

Претпоставља се да је узрок томе регионална интеграција земаља и њихов улазак у ЕУ, чиме су укинуте границе и гранични прелази, самим тим и контроле полиције и царинских служби, као и стратегија кријумчара који су дрогу почели да преусмеравају истовремено преко три трасе: јужне, централне и источне. 

Такозвана јужна траса која води од Авганистана, преко Пакистана, Ирана и Турске директно продужава до пристаништа у Грчкој, Италији и западноевропским земљама, источна траса прелази преко Бугарске и Румуније, док централна траса кријумчара дроге у највећој мери пролази преко земаља бивше Југославије.

Према извештају УН, највећи проценат пошиљки дроге завршава у Холандији, која се сматра центром за редистрибуцију, односно земљом где се пошиљке препакују и шаљу у суседне земље.

За разлику од слабијих резултата у заплени кријумчареног хероина, према извештају УН, земље југоисточне Европе предњаче у пресецању ланаца кријумчарења марихуане, за коју се сумња да се одгаја у неколико региона у Албанији.

Према извештају УН у 2012. години, у земљама југоисточне Европе заплењено је укупно 48 тона марихуане, што је највећа количина у последњих десет година и што је двоструко више него 2011. године, када су заплењене 23 тоне марихуане.

Извештајем УН обухваћено је и кријумчарење кокаина, али будући да ниједна од земаља региона југоисточне Европе не производи ту дрогу, за сада се она у њима сматра малом претњом.

Највећи проблем у шверцу кокаина, према извештају УН, представљају везе јужноамеричких произвођача са балканским криминалцима, који се јављају као једни од најкрупнијих дистрибутера кокаина у западноевропским земљама.