Албански гласови одлучују о новом председнику?

Први круг председничких избора у Македонији потврдио је доминацију владајуће деснице, чији је кандидат Ђорђе Иванов остварио огромну предност. Ипак, Иванов ће морати у други круг, 27. априла, када се одржавају и парламентарни избори, преноси Танјуг.

Нешто мање од половине грађана са бирачким правом гласало је у недељу, а од 868.000 изашлих, чак 51,65 одсто заокружило је име Иванова, кандидата владајуће ВМРО-ДПМНЕ.

Његов највећи ривал, социјалдемократа Стево Пендаровски освојио је 35,57 одсто, док су сваки од остале двојице кандидата освојио мање од пет одсто гласова.

У Македонији је за победу у првом изборном кругу неопходна подршка половине укупног броја бирача, па је уз овако слабу излазност било јасно да ће бити одржан и други круг.

"Македонија је показала да има разлике и да народ тачно препознаје ту разлику", рекао је лидер деснице, премијер Никола Грујевски, додајући да им је "ова подршка снажан ветар у леђа за 27. април, како за избор председника тако и за освајање апсолутне већине у парламенту".

Лидер социјалдемократа Зоран Зајев разочаран је резултатима и оптужио је владајућу већину за "системску крађу" гласова.

Аналитичари подсећају на председничке изборе 2009, када је један кандидат убедљиво победио у првом кругу, да би, затим, убедљиво изгубио у другом, а тада су пресудили управо гласови Албанаца, преноси Дојче веле.

Аналитичари: Очекиван исход првог круга

Власт лако користи своју политичку позицију, јер опозиција нема јасну програмску понуду, сматра политиколог Ивица Боцевски.

Уз то, опозиционе социјалдемократе нису успеле да спроведу суштинску реформу своје политике.

"Њихов бренд је токсичан, асоцира на деведесете године, на штетне приватизације, арогантност и раскалашно трошење државних пара", рекао је Боцевски.

Арсим Зеколи, македонски амбасадор при ОЕБС-у, сматра да је владајућа коалиција употребила своју надмоћ и партијску машинерију да би остварила ову предност.

"Медијска, економска и административна надмоћ ВМРО-ДПМНЕ у поређењу са скромним ресурсима других партија јесте кључни моменат председничких и парламентарних избора", каже Зеколи, који оцењује да се овом победом "учвршћује популистички стил владања и улази у типичну зону страховладе".

Сматра и да после парламентарних избора следи брак из рачуна, а један партнер у браку би у овом случају могла поново да буде Демократска унија за интеграцију (ДУИ), највећа албанска партија у земљи.

Она је од 2011. на власти, а конзервативни ВМРО-ДПНЕ ће после 27. априла поново бити упућен на њу уколико сами не обезбеде апсолутну већину.

Међутим, ДУИ је бојкотовала председничке изборе и то, чини се, врло успешно, због малог одзива у албанским срединама.

Албанци кажу "да" међуетничком консензусу у Македонији, али истовремено кажу "не" једностраном владању и једностраном председнику. Данас је наша идеја тријумфовала, рекао је Бујар Османи, портпарол партије.

Новинар Ерол Ризаов каже, међутим, да је још нејасно да ли је бојкот председничких избора само игра договорена у владајућој коалицији.

"Ипак, ако је судити по дисциплиновасти гласача ДУИ, онда би лидер ове партије Али Ахмети могао поново да одигра нову значајну улогу и одлучи ко ће бити нови председник, али и премијер Македоније", сматра Ризаов.