Виктор Орбан, "мађарски цар"

Од мађарског Кенедија до мађарског Путина, од верника либерализма до јединог човека у Европи који је ММФ-у рекао - "не". Једини је европски политичар који је на изборима освојио двотрећинску већину. Неки зато данас мађарског премијера Виктора Орбана зову "мађарски цар".

Некадашњи амбасадор у Мађарској, књижевник Предраг Чудић каже да је занимљиво како је он од једног проевропског младог политичара, када није било баш лако у Мађарској рећи да си демократа и да си либералан, како се он временом, као одличан технолог власти, претворио у "малог диктатора" који ће 6. априла поново затражити мандат од Мађара.

Политичка каријера Виктора Орбана почиње 1988. године, када са још неколико студената оснива Савез младих демократа или Фидес. У странку су могли да уђу само млађи од 35 година, а Орбана су тада звали вундеркиндом мађарске политике.

Међутим, падом прве владе мађарског вишестраначја 1993. године, долази до слома деснице, где Орбан види своју шансу. А дојучерашњи саборци оптужују га да је странку скренуо удесно.

Премијер постаје 1998. године, уводи Мађарску у НАТО и на праг Европске уније, али већ тада са Бриселом долази у сукоб због мера којима је штитио домаћу пољопривреду. Ипак, помало неочекивано, и упркос предизборним анкетама, губи власт већ 2002. године.

"И тада је рекао једну реченицу - да домовина не може бити у опозицији, мислећи да је он домовина, да је он Мађарска, а нација не може бити у опозицији", присећа се новинар из Будимпеште Габор Бодиш.

Многи као прекретеницу Орбанове каријере, али и мађарске политике виде 2006. годину - када је у јавност процурио аудио-снимак са састанка социјалистичког премијера Ференца Ђурчања и његових партијских сабораца.

Недуго пошто је освојио други мандат, Ђурчањ је на тајном састанку на језеру Балатон рекао својим партијским друговима да су лагали и дању и ноћу и да су лажно приказали стање у Мађарској, да је земља опстајала само захваљујући томе што је велика количина новца улазила у земљу и да ће настати хаос кад неко буде повукао новац.

Габор Бодиш каже да су после тога избиле велике демонстрације, "највеће насиље на улицама Будимпеште још од Револуције 1956. године".

"Након тога Орбан није морао ништа да ради сем да критикује ту владу и да чека да му буквално власт падне у шаке", наводи др Миша Ђурковић са Института за европске студије.

То се и догодило четири године касније, када Орбан на изборима добија чак двотрећинску већину. То му је омогућило да мења чак и Устав земље, што је и урадио неколико пута.

"За четири године изградио је такав систем да на челу свих државних институција стоје његови лојални људи рецимо са мандатом од најмање девет година. Значи да се он осигурао кад би случајно изгубио власт рецимо 2014. године, цео систем би могао да функционише са његовим људима на свим важним функцијама", истиче Габор Бодиш.

"Не" ММФ-у и последице

Један од првих Орбанових корака била је економска реконструкција државе. У време велике кризе, одбио је кредит ММФ-а, годину дана касније вратио му све дугове и како је сам рекао, љубазно замолио представнике те међународне финансијске институције да напусте Мађарску.

"Можете рећи да је то популистички, а опет неки би рекли да је то просто државни интерес, али Орбан је хтео да спречи да та држава оде у дужничко ропство и да постане један трајни инвалид, оно што се дешава Грчкој данас", каже Миша Ђурковић.

Међутим, Орбаново "не" ММФ-у имало је своју цену. Увео је двадесетак нових пореза, национализовао приватне пензионе фондове и увео највиши порез на банке у Европи. Говорио је да банке треба да плате највишу цену јер су највише одговорне за кризу у Мађарској.

Централну банку ставио је под своју контролу. До данас је успео да буџетски дефицит спусти испод три одсто, али је дуг земље већи од 80 одсто БДП-а.

"Негативно је што нема више инвестиција у Мађарској", наводи Бодиш, док Миша Ђурковић истиче да је Орбан, с друге стране, покренуо афирмацију домаћих привредника "оно што бисмо ми рекли домаћих тајкуна".

"За разлику од неких других земаља у којима се популарност стиче тако што се тајкуни хапсе, прети им се, он је свесно ишао на то да диже домаће трговинске ланце, да отежава пословање Теску, Карфуру и свим страним компанијама", наводи Ђурковић.

Виктор Орбан је прогласио ослободилачку борбу Мађарске против Европске уније, коју је једном чак упоредио са Совјетским Савезом. А политику Ангеле Меркел упоредио је са нацистичком инвазијом Мађарске 1944. године.

У последње време Орбан се окреће истоку. Кинези ће вероватно откупити мађарске обвезнице и градити деоницу пруге у тој земљи, док ће Руси градити нуклеарку у близини Будимпеште.

Улога Тријанона у мађарској политици

Осим економских и идентитетска питања Орбану су била веома важна у комплетној реконструкцији државе. А једно од њих је сећање на, како Мађари верују, неправду Тријанона. Наиме, Мађари су у оквиру Аустроугарске у Првом светском рату били на страни губитника.

Тријанонским споразумом по завршетку рата нестала је Аустроугарска, две трећине њене територије припало је другим државама, а трећина мађарског становништва у Карпатском басену остала је да живи ван граница Мађарске.

Мађарски парламент донео је одлуку да се 4. јун, када је споразум потписан, прогласи Даном националног јединства Мађара у земљи и свету. А Мађарска је на почетку председавања ЕУ 2011. изложила огроман тепих који је направљен у облику предтријанонске Мађарске.

"Ја сам разговарао са озбиљним мађарским историчарима и сви су говорили да нема Мађара који држи до себе, који нема негде у срцу и у глави неправде Тријанона", каже бивши амбасадор Србије у Мађарској Предраг Чудић.

"Притом, по мом скромном мишљењу, они морају знати да и у Аустроугарској, како би Крлежа рекао 'Каканији', Мађари нису водили главну реч, зато су и подигли национални устанак", наводи Чудић.

Тек, недуго по доласку на власт, Орбан је дозволио Мађарима ван граница Мађарске да добију држављанство те земље. Пасош је затражило је око пола милиона Мађара, од чега 110 хиљада њих из Србије. Процена је да ће нешто мање од 50 хиљада и гласати на мађарским парламентарним изборима који се одржавају у недељу.

Можда је зато лидер партије Фидес пре неколико дана боравио у Суботици. Открио је споменик мађарском књижевнику из тог града Дежеу Костолањију, поводом 120 година од његовог рођења. Орбан је тада позвао војвођанске Мађаре да изађу на изборе 6. априла извинивши им се што су морали да чекају скоро 100 година да би им била враћена права коју су им некад припадала.

Лидер Савеза војвођанских Мађара Иштван Пастор подржао је Орбана на митингу у Будимпешти, рекавши да је 6. април "Дан нације". Можда зато што је сигуран у победу, тек у Суботици нема Орбанових билборда.

Кокетирање са идејама Јобика

Може се видети само билборд странке екстремне деснице Јобик. Управо је то странка која ће се са Орбаном борити за гласове национално свеснијих Мађара. Лидер Јобика Габор Вона чак је оптуживао Орбана да је украо неке од његових идеја.

"Орбан и Вона имају предизборне слогане из Петефијеве чувене песме из 1848. године. 'Устајте, Мађари, отаџбина зове', то је Вонин слоган, а други стих - 'Време је сада, сад или никад', то је други стих те чувене револуционарне песме која је подигла Мађаре на Кошутов устанак", каже Предраг Чудић.

Према мишљењу Мише Ђурковића, Јобик је стално померао екстремно клатно у десну страну.

"И онда је Орбан са једним програмом и политичким методама које би вероватно у 50 одсто европских земаља биле третиране као нека врста радикалне или тврђе деснице, тамо наступио као мејнстрим", објашњава Ђурковић.

У унутрашњој политици Орбан не напада Јобик жестоко јер су му потребни Јобикови гласови. Сам Орбан никада није изговорио ниједну антисемитску реченицу, а у Мађарској је прошле године одржан и Светски јеврејски конгрес.

Случај Хорти

Ипак, за Јевреје је најконтроверзнији Орбанов однос према Миклошу Хортију. А у Мађарској је постављено и неколико споменика овом некадашњем савезнику Адолфа Хитлера.

Габор Бодиш наводи да се у обавезну лектиру стављају писци који су били ратни злочинци, познати антисемити и "тиме се ствара једна атмосфера слична оној за време Хортија".

Миклоша Хортија по злу памте и војвођански Јевреји, Роми, Срби. У Југославији је проглашен за ратног злочинца, а мађарски војници су одговорни за смрт или депортацију скоро 20 хиљада грађана Србије. За време Хортијеве власти из Мађарске у Аушвиц је депортовано 450 хиљада Јевреја, али људи из Орбановог круга стално наводе да се Хорти тада није ништа питао, већ да је за све одговоран Хитлер. Чак и у новом уставу Мађарске стоји да је земља 1944. изгубила суверенитет и да га је поново повратила тек 1989. године.

"Кулминација овог прекрајања историје да је Мажихис - кровна организација Јевреја у Мађарској - отказао своје присуство на свим државним приредбама у вези са 70-годишњицом Холокауста у Мађарској", каже Габор Бодиш.

Ипак, многи су сагласни да је комбинација економских и идентитетских питања управо оно због чега је Орбан успео да дође до титуле "мађарског цара". Остаје питање да ли ће Мађари 6. априла гласати гледањем у новчаник или гледањем у историју.

"Велики мађарски писац Иштван Урши је давно пре почетка ових нових демократских промена у Мађарској рекао да у Мађарској неће бити никад демократије. Питали су зашто - зато што има превише Мађара. Другим речима, превише се води та мађарска политика, мађарство је ту на првом месту, а то је за демократију погубно", каже Предраг Чудић.

Коначно, титули цара допринели су и Орбанови медијски закони: мађарска опозиција се буни да на националним медијима нема критичке анализе Орбанове власти. А медијске законе критиковала је и Европска унија.

Габор Бодиш наводи да у Мађарској постоји једна независна телевизијска и једна независна радио-станица. "Али оне су пред банкротом, зато што не добијају рекламе ни од државних компанија ни од других компанија које се боје да неће добити државне уговоре ако буду рекламирале своје производе на тим медијима", наводи новинар из Будимпеште.

За једне је синоним за Орбанову четворогодишњу владу - страх. По другима, Мађарску је вратио Мађарима, како је и сам недавно рекао. Према њему нема равнодушних. А кад је реч о Орбану некад и сад, једино што је исто јесте његов антикомунизам.

Млади Орбан 1989. са Трга слободе је совјетским трупама поручио да напусте земљу. Много тога се променило, Русија није што и Совјетски Савез, али је мађарском премијеру данас, од Обаме и Бароза, већи савезник руски председник. Виктора Орбана чак зову мађарски Владимир Путин.