Грчка, протести и нове мере штедње

Парламент у Грчкој усвојио је пакет мера штедње, неопходних за добијање 6,8 милијарди евра међународне помоћи, а штедња подразумева и масовна отпуштања државних службеника.

Грчки посланици одлучили су да ће услови Европске уније, Европске централне банке и Међународног монетарног фонда бити испуњени. "За" је гласало 153 посланика, а 140 "против".

Огорчени радници већ су преплавили улице Атине због плана да се до краја следеће године отпусти 15 хиљада људи.

До краја ове године без посла ће остати четири хиљаде људи запослених у јавном сектору. До краја следеће, још скоро три пута толико.

У међувремену, око 25 хиљада радника биће измештено на друга радна места, уз плате мање за четвртину. Ко одбије премештај, добиће отказ. Нове мере, такорећи, сипале су со на рану Грчкој, где је стопа незапослености 27 одсто.

Школски чувар Јоргос Сакеларис каже како су овим гласањем убијени људи. "Једним гласом убили су сто хиљада људи, ето шта су урадили - убили људе", каже Сакеларис.

Председник Удружења наставника у Лариси Михалис Цацас каже да се наставници осећају као да су их издали. Каже и да су техничке школе уништене, а да ово је тек почетак.

У Атину је данас допутовао Волфганг Шојбле, министар финансија Немачке, земље коју многи Грци виде као једног од главних заговорника строге штедње. Грчка полиција забранила је јавне протесте у центру престонице, током посете немачког министра.

Дугоочекиван долазак немачког министра у Атину и састанак са званичницима потврдио је да је Берлин спреман да финансијски помогне грчкој привреди.

"Веома сам импресиониран оним што је Грчка до сада постигла у
реблансу буџета и модернизацији економије. Још много тога треба урадити, али смо спремни да инвестирамо у фонд за ликвидност грчких предузећа", рекао је Шојбле.

А шта је то што Немачка и Европска унија очекују од земље која је у шестој години рецесији да још уради. Пре свега да настави приватизацију, модернизује порески систем, избори се са избегавањем плаћања пореза и реформише администрацију. 

Грчка, иначе, од 2010. добија кредитну помоћ Међународног монетарног фонда и партнерских земаља еврозоне како би уравнотежила јавне финансије и отплатила државне дугове.