Порези у Хрватској највећи на свету?

Оцена угледне консултантске куће КПМГ да је Хрватска, након увођења кризног пореза на плате, у августу преузела прво место као држава са највећом стопом пореских давања у свету, опозицији је дошла као наручена за нове критике, док поједини економски аналитичари сумњају у истинитост такве ранг листе, преноси сајт Business.hr.

Према оцени Паула Саухара, партнера у КПМГ-у у Хрватској, садашње стање је лоше по земљу јер је са таквом "пореском болешћу" тешко остати конкурентан.

Истичући да је податак о Хрватској као земљи с највећим порезима у свету нетачан, професор на Економском факултету Драго Јаковчевић је приметио да "и друге земље, поготово нордијске, имају веће порезе".

Коментаришући реакцију Хрвата на медијске написе о "пореском паклу" у којем живе, Jaковчевић је рекао да је уверен "да један просечни шведски порезни обвезник плаћа веће порезе него просечни хрватски порезни обвезник".

Јаковчевић је истакао да не треба да забрињава податак о висини хрватских пореза, подсећајући да је и Немачка такође недавно дигла порезе, "а ради се о пуно здравијој економији од хрватске".

Према његовим речима, Хрватска има мали удео радног становништва у укупном становништву и нечим треба хранити пензионере, незапослене, децу, студенте.

Опозиција верује да су подаци тачни

Председник Хрватске народне странке Радимир Чачић је изјавио за сајт да хрватска влада "због неспособности, незнања и корупције власти тражи решење за опстанак" у додатном оптерећењу привреде и рада, а није спремна да заустави демагошку и политикантску потрошњу и финансирање политичког паразитизма.

Чачић је додао да влада "нема памети и способности осмислити развојне пројекте који једини могу бити излаз".

Бранко Грчић, СДП-ов економски стручњак, истиче да апсолутно верује у податак да су порези у Хрватској највећи у свету.

"Па то показују и међународни извори, а сада је то у својој анализи потврдила и једна угледна консултантска кућа", рекао је Грчић и објаснио да земље попут Данске, Шведске и Норвешке имају велике порезе зато што имају изузетно јаку социјалу и висок стандард јавних услуга.

Према подацима ревизорске куће КПМГ, Хрватска је након 1. августа 2009, кад је увела нови порез од два одсто на сва примања између 410 и 615 евра и четири одсто на плате веће од 614 евра, заузела прво место на светској листи.

Порез на лична примања и социјално осигурање, без обзира на износ плате, највећи су у Данској (62,3 одсто), Шведској (56,7 одсто), и Аустрији, Белгији и Јапану са 50 одсто.

Месић: "Кризни порез" антиуставан

У Хрватској је недавно усвојен "кризни порез", у оквиру мера Владе за борбу против кризе, а наплаћује се од 1. августа ове године и остаће на снази до краја 2010. године.

По том порезу плате, пензије и остала примања већа од 3.000 куна (око 410 еура) опорезују се са два одсто, а примања већа од 6.000 куна (око 820 евра) са четири одсто.

Председник Хрватске Стјепан Месић покренуо је недавно поступак за оцену уставности Закона о посебном порезу на плате, пензије и друга примања, тврдећи да такав порез није у складу са уставом.

"Увођењем посебног пореза посебно су погођени најсиромашнији слојеви друштва, односно већина грађана, зато што они који имају висока примања мање осећају терет пореског оптерећења", поручио је Месић.

"Држава је, као гарант социјалног благостања, дужна да води рачуна о свим грађанима подједнако, да подстиче економски напредак и социјално благостање грађана и штити њихова права и економске могућности" пише у саопштењу председника Хрватске.