Преговори о Украјини: Између примирја и нове безбедносне архитектуре Европе

После више од осам месеци прекида, преговори између Русије и Украјине су обновљени. Иако је у Абу Дабију званично договорена само размена затвореника, а других конкретних договора, према саопштењима, није било, делује да постоји обострана воља да се разговори наставе. Амерички посредници започели су серију састанака на највишем нивоу, прво са руским руководством, а потом и у Кијеву.

Говорећи о значају тренутних дипломатских активности, који се дешавају у јеку жестоких сукоба на фронту и ваздушних удара, виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду Душан Пророковић – у емисији Првог програма Радио Београда "У средишту пажње", истиче да овај корак пре свега има психолошку и пропагандну тежину.

"У психолошком, пропагандном смислу, ово јесте позитиван корак. У политичком смислу, шта се иза брда ваља, врло тешко је закључивати. Ми смо имали један прекид тих разговора, онда ескалацију на терену", наводи Пророковић, додајући да су се променили и начини вођења сукоба – од украјинских напада дроновима на рафинерије у Русији до руског одговора употребом целог ракетног арсенала.

Разлика између мира и примирја: Руски захтеви и позиција Украјине

Према речима Пророковића ови преговори су по много чему неуобичајени и неконвенционални, а одржавају се и у својеврсној изнудици свих актера.

Док амерички председник Доналд Трамп има потребу да испуни обећање и представи се као миротворац, у Русији се осећа засићеност сукобом и последице украјинског бомбардовања, док је ситуација у Украјини катастрофална.

Ипак, у самом приступу преговорима и даље постоје дубоке методолошке разлике које су постојале и пре осам месеци.

"Руси су говорили о миру и хтели су да разговарају о миру. Украјинска страна је потенцирала примирје. Разлика између мира и примирја је огромна", објашњава Пророковић и додаје да Москва говори о потреби креирања свеобухватног решења које подсећа на "Јалту" или "Потсдам", односно о дефинисању нове безбедносне архитектуре за целу Европу.

Са друге стране, украјински председник Володимир Зеленски истиче да Русија одбија примирје, јер украјинска страна првенствено размишља о обустави оружаних дејстава. Поред тога, Пророковић наглашава да је Зеленски на унутрашњем плану у изузетно компликованој позицији, јер због утицаја радикалних елемената и структура попут "Азова" у војним редовима нема политичког простора за потписивање болних решења о територијалној прекомпозицији.

Територијална питања и улога Европе

Када је реч о кључним захтевима, Русија остаје чврста у ставу да неће одустати од четири региона који су припојени руским уставом 2022. године. Пророковић сугерише да је та ствар, судећи по изјавама званичника, практично решена, али да се сада отвара питање формирања посебних бафер зона и унутрашње прекомпозиције преосталог дела територије како би се спречила нова ескалација.

Објашњавајући улогу Европске уније, саговорник оцењује да се Брисел нашао у позицији стране у конфликту и да у тренутној фази преговора нема директну улогу.

"Европа нема никакву улогу у овом тренутку, зато што је Европа страна у конфликту. Доналд Трамп је, практично од преузимања функције, почео да извлачи Сједињене Америчке Државе из овог конфликта, зато се и поставља као посредник, а Европска унија је некако остала део овог конфликта", наводи Пророковић, додајући да унутар саме ЕУ постоје дубоке поделе – од оних историјски и геополитички најоштријих балтичких земаља и Пољске, до суверенистичких и конзервативних гласова у појединим европским државама.

Глобални контекст: Кина, САД и динамика преговора

У ширем међународном контексту, украјинска криза представља само део глобалног мозаика у којем САД покушавају да преусмере свој фокус на Блиски исток и сузбију економски и технолошки утицаја Кине. Уочи важних међународних сусрета и самита, на Владимира Путина су раније вршени притисци од стране Кине и арапских земаља да се сукоб оконча, првенствено због глобалне економске стабилности и снабдевања храном.

Коментаришући интензивну дипломатску активност америчких посредника који у истом дану планирају разговоре са руским и украјинским врхом, Пророковић закључује да се ситуација може посматрати кроз две опције.

"Опција А је да се ништа нису договорили. Али би требало да се макар неки договор испослује, јер не могу Кушнер и Витков да се врате у Вашингтон празних руку. Опција Б је да су они јуче нешто начели, отворили, поготово око територијалне прекомпозиције Украјине и да сад треба да се разговара о детаљима шта, како, где, по којим принципима", рекао је Пророковић.

Закључујући анализу, Пророковић наглашава да су ови преговори затвореног типа, да са терена стиже много опречних и непроверених информација, те да извештаје великих европских медија и посредних извора у овом тренутку треба узети са великом резервом.