Професор Капитоњенко: Има извесног напретка, али мислим да смо достигли лимит актуелних преговора

Четири године од почетка руско-украјинског сукоба, мировни преговори и даље су неизвесни, уз спор око територија и безбедносних гаранција. Док дипломатија тражи решење, грађани преживљавају зиму у становима без грејања, ослањајући се на волонтерске шаторе и краткотрајне повратке струје. Председник Украјине Володимир Зеленски каже - Украјина неће пристати на територијалне уступке у замену за прекид ватре. Да ли је рат у Украјини ближи окончању кроз преговоре или се већ одвија необјављени Трећи светски рат, за РТС је говорио Микола Капитоњенко, професор међународних односа из Кијева.

- Већ дуго у Украјини постоје многе такве процене, да смо већ у Трећем светском рату. Али то је резултат емотивне укључености. Украјинци пролазе кроз огромне тешкоће и због тога, сасвим природно, своје искуство пројектујемо глобално.

Из глобалне перспективе, ово јесте велики рат, али регионални. То је рат који укључује међудржавни сукоб великих размера, али засад нема темељних обележја светског рата. Нема других директних учесника у овом рату.

Такође, нуклеарна безбедност није непосредно на коцки. Било је неких назнака у том правцу, али ништа што би се приближило нуклеарној кризи из времена Хладног рата. Наравно да постоји извесно надметање великих сила, али то је карактеристика готово сваког регионалног конфликта.

Постоји идеолошко-геополитичка конфронтација везана за овај рат, то свакако јесте случај, али, засад је то и даље далеко од светског рата.

Четврта година рата је прва између две рунде преговора у којима Америка посредује.

- Шансе су веће него када смо прошле године о томе разговарали, али мислим да су и даље знатно мање од 50 одсто. Прилично сам скептичан у вези с тим шта се дешава у преговорима после годину дана Трамповог покушаја да оконча рат.

Има извесног напретка, наравно, и нико није могао да замисли пре годину дана да ће украјинска и руска делегација разговарати. Али, али и даље има суштинских препрека које онемогућавају прогрес, мислим да смо достигли лимит актуелних преговора, барем што се тиче оквира које је Трамп поставио. Зато мислим да има мало шансе за прогрес у овом тренутку.

Руски званичници понављају да су њихови услови испостављени још у децембру 2021. године. А Украјина изгледа притиснута и са руске и са америчке стране. На шта би могла да пристане по вашем мишљењу?

- Од два спорна питања, једно је територијално, ради се о контроли над остатком Донбаса. Већи део региона је под руском окупацијом, али око двадесет и нешто процената територије и даље контролише Украјина. И то је нешто од чега ни Зеленски ни Путин не могу да одустану. Обојици је, из различитих разлога, потребно да задрже контролу над Донбасом. То је кључно питање и не видим како би могло да се реши, а током последње године није било никаквог напретка по том питању.

Други проблем, шири и више безбедносни, јесте да је овај рат, у суштини, за руску страну покушај да Украјину учини што слабијом, док је за Украјину кључно да остане што јача како би спречила могућност нове руске агресије. И то је такође нешто око чега се тешко може направити компромис.

Дакле, постоји одређени ниво снаге Украјине који је неприхватљив за Русију, али је суштински потребан Украјини. То су та два основна момента. И ово није питање "на чијој је страни лопта", него питање да ли је уопште могуће, некаквим заједничким напорима, наћи било какав компромис.

Питање безбедносних гаранција је веома компликовано и мора да се разматра много шире од пуког техничког дефинисања ко ће контролисати дронове.

То је питање одговорности и високих ризика, због размера самог рата. Мислим да Запад уопште, ни САД ни европске земље, неће бити спремни да шаљу трупе у заиста ризично подручје, и то је фундаментални проблем. А када је реч о Донбасу, то није економско питање, него много шире: ради се о територији, суверенитету и безбедности, на крају крајева.

Због тога мислим да је прерано за техничка решења. Идеја слободне економске зоне може бити додатак општијем решењу о територији, које и даље не постоји.

Некадашњи британски премијер Борис Џонсон ових дана предложио је да Уједињено Краљевство као и други европски савезници пошаљу такозване неборбене трупе на територију Украјине и чини се да се европски званичници од тог предлога нису оградили. Како тумачите ту изјаву, нарочито имајући у виду улогу британског премијера на почетку рата током истанбулских преговора?

- Зашто Велика Британија није послала своје трупе у Украјину 2022, на пример? С друге стране, прилично је очигледно: као што сам рекао, ризици су превелики и не очекујем да ће било која западна сила на било који начин ратовати за Украјину. То је била реалност 2022. и то је и данас случај.

А што се тиче истанбулских преговора 2022, заиста је тешко прецизно дефинисати шта се тада дешавало на свим нивоима. Имамо само делове информација, о чему се преговарало и како је то потом одбачено из различитих разлога. Могу да претпоставим позицију британског премијера у то време, као и позиције других западних сила.

Али генерално мислим да конфликт 2022. једноставно није био зрео за поравнање. Услови који су договорени у Истанбулу у пролеће 2022. били су, с једне стране, веома тешки за Украјину.

С друге стране, све накнадне "надоградње" могућих споразума вероватно су горе од онога што се тада имало у Истанбулу, али то није начин да се оцењују одлуке донете 2022, јер нико није знао како ће се рат развијати. Тада је било препрека, за које није пронадјено решење, а позиција Уједињеног Краљевства је вероватно једна од њих.

Сутра ћемо у Кијеву видети европске званичнике. Како тумачите улогу Европске уније на почетку пете године рата, нарочито два њена блока, дакле коалицију вољних и с друге стране земље попут Мађарске и Словачке?

- Морална подршка је важна и то се види. Финансијска подршка је још пресуднија. Европљани су у последњих годину дана покушали да преузму активнију улогу, имајући у виду повлачење америчког присуства у рату и америчког утицаја. Али мислим да и даље не раде довољно. Суштина је да сам прилично скептичан у погледу геополитичког капацитета Европске уније и појединачних великих европских сила.

Мислим да имају врло ограничен потенцијал и врло ограничену стратешку визију о томе шта желе да овај рат постане, какви би његови исходи могли да буду и коју цену су спремни да плате.

Зато бих рекао: почео сам од симболичне улоге и моралне подршке, то су важна питања, али да би се то развило у нешто веће, Европа мора значајно да ојача, а то је проблематично.

Наводно се украјинске институције припремају за могућност одржавања референдума и избора. Да ли ће их одржати у рату, миру или током примирја?

- Сумњам да ће се било какви избори или референдум одржати. Из једноставног разлога: докле год рат траје, технички и политички је веома тешко и скупо организовати било шта слично. За све главне актере у Украјини, а вероватно и међународно, безбедније је да ствари остану какве јесу. Са свим пратећим проблемима и тешкоћама, али ипак делује као сигурнија опција.

Зато мислим да ће пре краја рата бити веома тешко организовати било какву кампању, било у формату избора, било у формату референдума. С друге стране, теоретски је могуће да ће актуелна власт, на овај или онај начин, организовати изборе пре потписивања било каквог примирја, политички им је то корисније.

Дакле, мислим да би у неком тренутку то могло бити могуће, али не ускоро, не у наредним месецима.