ЕУ између кредита за Украјину и дилема о проширењу – ко плаћа политичку цену

Коментаришући оцену Политика да кредит од 90 милијарди за Кијев показује да Европа "још не жели да плати да би спасила Украјину", професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић указује да расправа о замрзнутој руској имовини "није ни близу завршена".

"Дакле, после година и година расправа шта радити са замрзнутом руском сувереном имовином, сувереним фондовима, та расправа није ни близу завршена", рекао је Савић.

Према његовим речима, у читаву дебату уводи се "морални аргумент" који, како каже, постаје нешто о чему инвеститори морају да размишљају приликом "инвестирања или паркирања новца".

"Довољно је да сада сви инвеститори света морају да размишљају и можда и о моралности акције њихове владе пре него што треба да нешто инвестирају", навео је Савић.

Говорећи о томе шта практично значи договор о 90 милијарди, Савић је оценио да је Унија, у одређеној мери "спасила свој образ", али да краткорочно решење носи дугорочне ризике. Објаснио је да ће ЕУ, како је речено у разговору, новац обезбедити емитовањем евро-обвезница на међународном тржишту – механизам који се користи и за друге политике, не само у овом случају.

"Европска унија ће емитовати евро-обвезнице на међународном тржишту и тако ће прикупити новац. То је стандардна прича која се користи за све друге ствари", рекао је Савић.

Он је, истовремено, указао да је питање замрзнуте руске имовине већ годинама предмет спорења и да у том процесу постоји страх од одмазде и од поруке која се шаље инвеститорима – од великих до малих земаља.

Европска унија у најтежој позицији

Говорећи о ширем економском контексту, Савић је оценио да је ЕУ, у поређењу са САД, Кином и Русијом, "у најтежој позицији", без обзира на то што Русија води рат.

"У овом тренутку, без обзира што Русија води рат, Европска унија је у најтежој позицији. Или је нападнута са свих страна", рекао је Савић.

У том контексту, као проблем је навео и то што су поједни потези, према његовој оцени, "изнуђени", јер ЕУ, како каже, "више не може да изађе из те приче".

"То су изнуђени потези… Сад више не може да изађеш из те приче. И у тој игри, великој, глобалних играча, Европска унија практично губи“, оценио је Савић.

Помињући препоруке економиста, укључујући и став добитника Нобелове награде Џозефа Штиглица о потреби дубље интеграције, развоја независног одбрамбеног сектора и већих пореских захвата, Савић је указао да такве идеје звуче привлачно, али да носе ризик слања "лоше поруке" инвеститорима у тренутку када је Европи потребан "свеж капитал".

Осврћући се на најављене разговоре руских и америчких представника, као и на очекивања о могућем помаку ка примирју, Савић је рекао да "не очекује много“ и да су претходни покушаји показали сложеност и непредвидивост процеса.

"Нисам нешто специјално убеђен у то да ће се овај пут нешто десити“, навео је Савић.

Проширење ЕУ кошта колико шољица кафе – проблем је политички

У делу разговора посвећеном проширењу Европске уније и позицији Србије, истакнуто је да Србија није отворила кластер 3 већ четири године. Небојша Лазаревић из Центра за европске политике наглашава да питање проширења Европске уније, укључујући и Западни Балкан, није финансијски, већ пре свега политички проблем.

"Показало се да би проширење Европске уније на цео Западни Балкан грађане ЕУ коштало око 5,5 евра годишње по особи. То је шољица кафе и кроасан. Говорити о недостатку капацитета за такав трошак је бесмислено", истиче Лазаревић.

Поручује да пример Црне Горе показује да је могуће демонстрирати спремност за чланство, али да се у случају Србије критеријуми често померају.

"Стиче се утисак да је европски пут Србије стално ‘покретна мета’. Испуните један услов, појави се нови. То ствара осећај да се не мери само напредак, већ и политичка подобност", каже Лазаревић.

Према његовим речима, један од структурних проблема је и начин финансијске подршке.

"Европска унија истовремено даје 14 милијарди евра Пољској, а Србији 400 милиона. Са таквим стартним позицијама, немогуће је очекивати да кандидати сустигну чланице. Зато предлажемо фазно укључивање, јер у супротном трка зеца и корњаче никада не може да се заврши", наводи Лазаревић.

Србија између геополитике и проширења

Говорећи о перспективама Србије, професор Савић закључује да се пред Београд постављају строжи услови него пред неке претходне чланице.

"Ниједна земља није имала толико политичких услова као Србија. Не зато што не испуњавамо економске критеријуме, већ зато што је ово политичка одлука", каже Савић.

Он посебно указује на изјаву америчког председника Доналда Трампа да су енергетски односи Србије и Русије питање стратешког интереса САД.

"То говори да је Србија под посебном лупом и да за нас важе посебни критеријуми. Због тога сам прилично песимиста да ће се наш европски пут ускоро успешно завршити", закључује Савић.