ЕУ одлучила – Украјини 90 милијарди евра; Трамп: Кијев да пожури са мировним споразумом, Москва може да се предомисли

Важно је да руска имовина остане замрзнута и да је Украјина добила гаранцију финансијске сигурности за наредне године, поручује украјински председник Владимир Зеленски.

"Захваљујем свим лидерима Европске уније на одлуци Европског савета да пружи финансијску подршку Украјини од 90 милијарди евра у периоду 2026-2027. То је значајна подршка која заиста јача нашу отпорност“, нагласио је Зеленски.

(Укринформ)

Специјални представник председника Руске Федерације и директор Руског фонда за директна улагања Kирил Дмитријев изјавио је да би одустајање од коришћења руске имовине за финансирање кредита Украјини представљало победу "закона и здравог разума".

"Ако је тачно, онда би укидање првобитно предложене незаконите шеме ЕУ о коришћењу руских међународних резерви за финансирање Украјине била велика победа права и разума, као и гласова разума у ​​Европи", навео је Дмитријев, пренео је Тасс.

Према његовим речима, такав развој догађаја представљао би "снажан ударац" за, како је навео, "ратне хушкаче, које је предводила председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен".

(Тасс)

Мађарски премијер Виктор Орбан изјавио је у Бриселу да би коришћење замрзнуте руске имовине за потребе Украјине могло да се протумачи као "објава рата" и да би Европску унију то директно увукло у сукоб и оценио је да је спречавање такве одлуке "велики успех".

Говорећи након самита ЕУ, Орбан је рекао да је идеја о коришћењу замрзнуте руске имовине "мртва" и да се Мађарска томе противила од самог почетка, пренео је Хирадо.

"Рекли смо да се Мађарска противи томе и да не преузима никакву одговорност за то. Да је овај предлог прошао, дефинитивно бисмо били директно умешани у рат у року од неколико дана или најкасније у року од три месеца. Успели смо да се заштитимо од тога. Ово је велики успех", рекао је Орбан.

Према његовим речима, показало се да приватне компаније из држава чланица ЕУ имају више имовине у Русији него што Русија има замрзнуте имовине у Европи, што би, како је навео, у случају руског одговора значило губитак за Европу.

Додао је и да такав потез не би био правно одржив, јер би се сматрао конфискацијом.

Орбан је рекао и да Белгија није желела да предузме тај корак и да би на то пристала само уколико би и остале чланице преузеле ризик, али да, како је навео, "нико није имао храбрости за то".

(Танјуг)

Француски председник Емануел Макрон изјавио је да је дошло време да он и европски лидери поново ступе у дијалог са руским председником Владимиром Путином, у контексту актуелних напора које предводе Сједињене Америчке Државе да се оконча рат у Украјини, пише лист Фигаро.

"Мислим да ће поново бити корисно разговарати са Владимиром Путином", рекао је Макрон новинарима након самита у Бриселу, на којем је Европска унија постигла споразум о давању 90 милијарди евра за подршку Kијеву.

Макрон је навео да примећује да поједини лидери већ комуницирају са руским председником, посебно алудирајући на, како је рекао, америчког председника Доналда Трампа, који је поново успоставио контакт са Путином након повратка на власт у јануару.

"Мислим да ми, Европљани и Украјинци, имамо интерес да пронађемо оквир за правилно поновно укључивање у ову дискусију. У супротном, разговараћемо међусобно са преговарачима који ће потом отићи и разговарати насамо са Русима, што није идеално", рекао је Макрон.

Подсетио је да изасланици америчког председника тренутно воде одвојене разговоре са Москвом, као и са Украјином и европским партнерима, у покушају да се постигне споразум о окончању рата.

Макрон је оценио да је у току процес који може да доведе или до снажног и трајног мира уз потребне безбедносне гаранције, или до потребе да Европљани, у наредним недељама, пронађу начин да поново успоставе "пуни дијалог са Русијом".

Kако је навео, такав дијалог би морао да се одвија у јасно дефинисаном оквиру и уз потпуну транспарентност.

(Танјуг/Фигаро)

Мађарска је спремна да у било којем тренутку буде домаћин састанка руског и америчког председника, Владимира Путина и Доналда Трампа, као и да послужи као платформа за преговоре на високом нивоу о мирном решењу сукоба у Украјини, изјавио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто.

Сијарто је навео да је Будимпешта потврдила "ову одлучност и у Вашингтону и у Москви".

"Kако разумемо, у обе престонице, ако постоји једно питање које је једногласно, то је место одржавања овог састанка и то је свакако велика част за нас", навео је Сијарто за Тасс.

Мађарски министар спољних послова је такође напоменуо да је његова земља заузела став мира од самог почетка сукоба у Украјини и одржава га упркос, како је навео, "колосалним политичким нападима" који су се обрушили на Будимпешту.

(Танјуг)

Амерички председник Доналд Трамп рекао је да се преговарачки процес о окончању рата "приближава нечему" и да украјинска страна мора да пожури како Руси "поново не би променили мишљење".

"Приближавају се нечему, али се надам да ће Украјина брзо реаговати“, рекао је Трамп одговарајући на питања новинара о преговорима за окончање рата у Украјини.

Истовремено, шеф Беле куће поново је изразио мишљење да Украјина треба да пожури јер, према његовим речима, "сваки пут када превише одуговлачи, Русија промени мишљење".

(Укринформ)

Немачки канцелар Фридрих Мерц истакао је да је одлука ЕУ о давању 90 милијарди евра подршке Украјини донета једногласно.

"Финансијски пакет за Украјину је одобрен. Као што сам и захтевао, Украјини је обезбеђен бескаматни зајам од 90 милијарди евра. Ова средства су довољна да покрију војне и буџетске потребе Украјине за наредне две године“, истакао је Мерц.

Према његовим речима, ово је одлучујући сигнал за окончање рата, јер ће Путин, како каже, направити уступке тек када схвати да "његов рат неће донети никакву корист".

"Замрзнута руска имовина остаће блокирана док Русија не плати репарације Украјини. Већ смо прошле недеље припремили терен за ово. Украјина ће морати да врати кредит тек након што Руска Федерација плати репарације. И јасно кажемо: ако Русија не плати репарације, ми ћемо – у потпуности у складу са међународним правом – користити замрзнуту руску имовину за отплату кредита“, истакао је Мерц.

(Ројтерс)

Лидери Европске уније одлучили су да позајме новац како би финансирали одбрану Украјине у наредне две године, а да за сада не користе замрзнуту руску имовину, заобилазећи поделе око плана финансирања Kијева замрзнутом руском имовином.

"Имамо споразум. Одлука да се Украјини пружи 90 милијарди евра подршке за 2026-2027. је одобрена. Преузели смо обавезе и испунили их“, навео је председник Европског савета Антонио Kоста.

Додао је и да ће по хитном поступку Европска унија обезбедити зајам.

Лидери земаља чланица су такође дали Европској комисији мандат да настави рад на такозваном зајму за репарацију заснованом на руској замрзнутој имовини, али се та опција за сада показала тешко изводљивом, пре свега због отпора Белгије, где се налази највећи део имовине.

(Ројтерс)