Туск: Заштита источне границе заједничка одговорност Европе; Милановић: Руска имовина суверено власништво и не дира се

Хрватски председник Зоран Милановић изјавио је у Братислави да су замрзнута руска средства суверено власништво и она се не дирају, а ако је требало да се дирају, требало је то учинити у првој години рата.

Милановић је то рекао одговарајући на питање о употреби замрзнуте руске имовине за финансирање репарацијског зајма за Украјину.

"Руска средства су руско суверено власништво и то се не дира, а ако се дира, то је требало направити први дан или у првој години рата. Чињеница да то није направљено у првој години рата него на истеку четврте године рата говори о логичкој и аргументацијској неодрживости тога", рекао је Милановић.

Милановић је рекао да га фасцинира неодговорност једне групе људи која тренутно издаје наређења, јер знају да за то сутра неће одговарати.

"То је једно од проклетстава демократског система који ми познајемо и од којег нема бољег. Он често допушта приступ – након мене потоп, баш ме брига шта ће бити после мене, ко ће враћати те стотине милијарди евра, како ће на крају рат стварно завршити", истакао је Милановић.

(Танјуг)

Дан после разговора у Берлину, преговори о Украјини поново су ушли у фазу у којој се преламају однос моћи и језик међународног права: територија, безбедносне гаранције, али и улога Европе.

Професор међународног права на Факултету политичких наука Милош Хрњаз изјавио је за РТС да је у овом тренутку питање украјинске територије кључно, иако евентуални уступци нису у складу са међународним правом.

Хрњаз је рекао је да би државе чланице НАТО-а, без додатних гаранција, могле да пруже помоћ Украјини више него што је то чине сада, као и да се позову на Повељу УН.

"Одмериле су до које мере ће помагати Украјини кроз финансијску помоћ и испоруку оружја, али засад су одлучиле да не буду активни и директни учесници у сукобу", наводи Хрњаз.

Европа је коначно схватила да је заштита њене источне границе заједничка одговорност и заједнички европски задатак, изјавио је пољски премијер Доналд Туск у Хелсинкију након самита земаља источног крила НАТО-а.

Финска престоница је данас била домаћин првог самита источног крила ЕУ, којем су присуствовали представници Пољске, Финске, Шведске, Литваније, Летоније, Естоније, Румуније и Бугарске, преноси ПАП.

На заједничкој конференцији за новинаре шеф пољске владе је нагласио да Пољска даје значајан допринос европској безбедности.

Туск је истакао да Пољска штити спољну границу ЕУ са Русијом и Белорусијом и притом користи инструменте ЕУ.

"Данас можда можемо са поносом да објавимо да је Европа коначно схватила да је заштита њене источне границе наша заједничка одговорност. То није само одговорност Пољске, Финске или Литваније. То је заједнички европски задатак и заједничка европска одговорност", истакао је он.

Првом самиту источног крила ЕУ у Хелсинкију присуствовали су представници осам земаља које се директно граниче са Русијом: Литваније, Летоније, Естоније, Пољске, Шведске, Финске, Бугарске и Румуније.

(Танјуг, Reuters)

Министри спољних послова Украјине, Холандије и Молдавије – Андриј Сибига, Давид ван Вил и Михај Попсој – потписали су у Хагу споразум о оснивању међународне Kомисије за процену ратне штете у Украјини.

Потписивању споразума су присуствовали украјински председник Володимир Зеленски, холандски премијер Дик Схоф, генерални секретар Савета Европе Ален Берсе и молдавска председница Маја Санду, преноси Гардијан.

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је раније данас у Хагу да Русија мора да сноси одговорност за "злочин агресије".

Зеленски се обратио и холандском парламенту, а уочи конференције о оснивању међународне комисије за потраживања за Украјину, која ће разматрати захтеве за надокнаду ратне штете настале ратом и која је део међународног механизма за обештећење.

Међународна Kомисија за процену ратне штете у Украјини ће процењивати и одлучивати о захтевима за репарације, укључујући и сваки износ који треба да се исплати, а механизам репарација координира Савет Европе са седиштем у Стразбуру, преноси Еурактив.

Оснивање Kомисије је уследило након успостављања такозваног "Регистра штете", који је већ примио више од 80.000 захтева за надокнаду штете од појединаца или организација из Украјине.

Последњи корак је оснивање фонда за компензацију, а још није познато како ће тај кључни део процеса функционисати у пракси.

Лидери Европске уније су под притиском да постигну договор о томе шта да раде са замрзнутом руском имовином, о чему ће бити речи на самиту који почиње у четвртак, када ће се разматрати начин да се финансира зајам Kијеву који би, према предлогу, био враћен евентуалним руским репарацијама Украјини.

(Guardian)

Велика Британија упутиће помоћ Украјини у системима противваздухопловне одбране (ПВО) вредним око 685 милиона евра како би се одбранила од руских напада током зиме на енергетске објекте, изјавио је британски министар Џон Хили.

Хили је то рекао на онлајн састанку Kонтакт групе за одбрану Украјине којем је председавао заједно са немачким министром одбране Борисом Писторијусом, пренео је Ројтерс.

Хили је рекао да ће британска помоћ Украјини укључивати напредне системе за обарање руских дронова.

Истакао је да је инвестиција у противваздухопловну одбрану кључна помоћ Украјинцима док бране градове и енергетску инфраструктуру од напада Русије.

(Reuters)

Володимир Зеленски каже да би предлози о мировном споразуму, договорени са америчким званичницима, могли да буду финализовани у наредних неколико дана и потом представљени Русији.

Председник Украјине је то рекао након дводневних разговора са америчком делегацијом у Берлину, где су званичници САД навели да је решено око "90 одсто" спорних питања између Москве и Kијева, иако руска страна не учествује у актуелним преговорима, наводи Гардијан.

Према речима Зеленског, очекује се да Амерички конгрес ускоро гласа о безбедносним гаранцијама за Украјину, а завршни пакет докумената би могао да буде спреман "данас или сутра".

Након тога, САД би требало да одрже консултације са Русијом, а могући су и састанци на високом нивоу већ током викенда.

Навео је да се план састоји од пет докумената, од којих се неки односе на правно обавезујуће безбедносне гаранције које би одобрио Амерички конгрес и које би, према његовим речима, "одражавале члан 5 НАТО-а".

Kремљ је саопштио да није упознат са детаљима предлога, док је заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјапков поновио да Русија ни под којим условима неће прихватити распоређивање снага НАТО-а у Украјини.

Једно од кључних отворених питања остаје територијални спор.

Зеленски је рекао да о том питању још нема консензуса, нагласивши да Украјина "неће признати привремено окупиране делове Донбаса као руску територију".

“Ако Путин све одбаци, завршићемо са управо оним што тренутно доживљавамо у нашем авиону – турбуленцијом“, рекао је Зеленски након што је његов авион полетео из Берлина за Холандију на серију састанака.

“Верујем да ће САД применити притисак санкцијама и обезбедити нам више оружја ако он све одбаци. Мислим да би то био фер захтев са наше стране Американцима“, додао је украјински председник.

(Guardian)

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је у холандском парламенту да Русија губи око 30.000 војника на фронту сваког месеца.

"Путин не верује у људе. Он верује само у моћ и новац. Сваког месеца троши око 30.000 војничких живота на фронту. Не рањених, већ 30.000 убијених сваког месеца. Био је месец када је убијено 25.000 Руса. Још један месец, 31.000. Имамо снимке дронова који потврђују ове смрти. Руски напади су увек лудо крвави. Али Путина није брига“, рекао је Зеленски.

Према његовим речима, Руси не броје своје мртве, али броје сваки долар, сваки евро који изгубе.

(Унијан)

Русија не жели прекид ватре, који би Кијеву дао предах и прилику да се припреми за наставак рата, већ потпуни мир, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков.

"Желимо мир. Не желимо прекид ватре да бисмо Украјини дали предах и припремили је за наставак рата", одговорио је Песков новинарима, на питање о ставу Москве према предлогу Кијева о божићном примирју.

Према његовим речима, став Москве је доследан, транспарентан и добро познат и у Сједињеним Државама и у Украјини.

(Интерфакс)

Русија је поново напала енергетски сектор у Доњецкој области, због чега је на стотине хиљада потрошача  остало без струје, саопштио је заменик министра енергетике Микола Колисник.

Напоменуо је да су радови на хитним интервенцијама и обнови већ почели, али да су поправке у подручјима на првој линији фронта компликоване сталним гранатирањем.

Заменик министра је додао да тешка ситуација са електричном енергијом остаје у Одеској области.

(Унијан)

Руски и амерички председници Владимир Путин и Доналд Трамп последњи пут су разговарали телефоном 16. октобра, изјавио је прес-секретар руског лидера Дмитриј Песков коментаришући тврдњу америчког председника да је недавно разговарао с Путином.

"Било је релативно 'недавно'. Погледајте датум нашег последњег извештаја о телефонском разговору. Генерално, био је релативно недавно", рекао је Песков одговарајући на питање новинара о најновијем телефонском разговору лидера двеју земаља, преноси Тас. 

Песков је прецизирао да од последњег званичног саопштења из Кремља није било нових телефонских разговора Путина и Трампа.

Последњи извештај о разговору између руског и америчког лидера на веб-сајту Кремља објављен је 16. октобра, а након тога је помоћник руског председника Јуриј Ушаков изјавио да је разговор између Путина и Трампа трајао отприлике два и по сата, био садржајан и изузетно искрен.

Телефонски разговор између Путина и Трампа 16. октобра био је један од најдужих. И разговори 18. марта и 19. маја били су дуги - трајали су отприлике по два сата.

Први телефонски контакт између руског и америчког лидера у последње три године одржан је 12. фебруара и трајао је скоро 90 минута. Путин и Трамп су 4. јуна разговарали 1 сат и 10 минута, а 14. јуна 50 минута, док су 3. јула председници разговарали скоро сат времена, а у ноћи 19. августа 40 минута.

(Тас, Танјуг)

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је у Хагу да Русија мора да сноси одговорност за "злочин агресије".

Зеленски се обратио и холандском парламенту, а уочи конференције о оснивању Међународне комисије за потраживања за Украјину, која ће разматрати захтеве за надокнаду ратне штете настале ратом и која је део међународног механизма за обештећење. 

Председник Украјине је у званичној посети Холандији. 

(Укринформ)

Руске снаге су напале Одесу и регион са неколико десетина ударних дронова, рекао је шеф Одеске ОВА Олег Кипер.

Навео је да је на територији једног од предузећа избио је пожар великих размера. Ватра се проширила на складиште кућних апарата – бојлера и грејалица.

Према речима Кипера, спасиоци су сада потпуно угасили пожар. Спасено је складиште логистичке компаније које се налази у близини.

(Унијан)

Министарство одбране Русије саопштило је да је војска заузела село Новоплатоновка у Харковској области. 

Прецизира се да су операцију заузимања Новоплатоновке извеле јединице Западне војне групе.

(Известија)

Руске трупе контролишу сва подручја Купјанска, а украјински покушаји напада се спречавају, известио је у  Леонид Шаров, шеф прес-центра групе "Запад", пренели су руски медији.

"Јединице Западне групе снага одржавају поуздану контролу над свим подручјима ослобођеног града Купјанска. Осујећују се покушаји јуришних јединица украјинских оружаних снага да се инфилтрирају са југозапада преко градског гробља до обода Јубилејног округа", рекао је Шаров.

"Непријатељ свакодневно трпи значајне губитке у људству током напада", рекао је он.

(Интерфакс, Тас, Спутњик)

Руске трупе шире своју зону контроле и настављају да опкољавају Константиновку, изјавио је шеф ДНР Денис Пушилин на телевизијском каналу Росија 24.

"Видимо проширење контролне зоне у самој Константиновки. Наше јединице настављају да надограђују своје успехе у самом селу, али такође настављају да покривају село", рекао је Пушилин.

Константиновка је град на северу ДНР, који се налази 55 километара од Доњецка. У њему се налази важно железничко транзитно чвориште. Овај град је постао кључан за украјинске оружане снаге у погледу снабдевања групе Краматорск-Слaвјанск.

(РИА Новости)

Припадници Федералне службе безбедности спречили су експлозију на делу нафтовода Дружба у Лебедјанском округу Липецке области.

Ухапшена су четворица тинејџера, који су се, по наређењу украјинских обавештајних служби, припремали да детонирају бомбу на надземном делу нафтовода "Трансњефт–Дружба".

Наводи се да су приведени успоставили контакт са украјинским обавештајним официром путем месинџера Телеграм у октобру 2025. године. Према њиховим упутствима, плаћено им је да пале возила и енергетска постројења, а такође су добили координате скривеног складишта које је садржавало експлозивну направу коришћену за дизање нафтовода у ваздух.

Додаје се да тинејџерима узраста од 14 до 17 година прети до 20 година затвора.

(Интерфакс, Известија)

Председник Сједињених Држава Доналд Трамп изјавио је да је недавно имао контакт са руским лидером Владимиром Путином.

"Да, то се десило", рекао је Трамп у Белој кући, одговарајући на питање новинара да ли је недавно било таквих контаката.

Трамп није прецизирао када је тачно разговарао с Путином.

(Интерфакс, Известија)

Системи противваздухопловне одбране уништили су беспилотну летелицу која је летела ка Москви, објавио је градоначелник руске престонице Сергеј Собјањин.

(Известија)

У руском удару "шахедима" у Запорожју запалила се деветоспратна стамбена зграда. Према првим информацијама, рањене су три особе.

За сада је пожар локализован, објавио је начелник регионалне војне администрације (ОВА) Иван Федоров на Телеграму.

Федоров је рекао да су станови на два спрата стамбене зграде изгорели услед напада дрона.

(Унијан)

Председник Володимир Зеленски изјавио је да за сада нема разговора о референдуму о решавању територијалног питања, односно Донбаса.

"У сваком случају, још не говоримо о референдуму . Сложен документ, сложене одлуке. Трудимо се да учинимо све како одређеним одлукама не бисмо закомпликовали већ тежак живот Украјинаца због рата", рекао је Зеленски.

Напоменуо да у мировним преговорима још није пронађен компромис о територијалном питању.

(Укринформ)

Шеф Беле куће Доналд Трамп изјавио је да је разговарао с председником Украјине Володимиром Зеленским и више европских лидера након састанка делегација САД и Украјине у Берлину и оценио да и Русија и Украјина у овом тренутку желе да окончају рат, али да постоји могућност да се "предомисле" и да је зато потребно "натерати их на договор".

"Приближавамо се решењу, имамо огромну подршку европских лидера који такође желе да се ово заврши", рекао је Трамп у Овалном кабинету Беле куће док је додељивао медаље војницима који су патролирали америчко-мексичком границом, пренели су украјински медији.

Навео је да је, осим са Зеленским, разговарао и са представницима Пољске, Норвешке, Данске и Холандије, додајући да "ствари иду прилично добро" и да су "сада ближе (окончању и решавању рата) него икада раније".

(Танјуг)

Турска је оборила  дрон "ван контроле" који се приближавао њеном ваздушном простору изнад Црног мора, саопштило је Министарство одбране у Анкари.

У саопштењу се наводи да су ловци Ф-16 подигнути након што је објекат откривен, преносе турски медији.

"Да би се избегла било каква потенцијална штета, оборен је у безбедној зони ван насељених подручја", додаје се у саопштењу.

Нису наведени додатни детаљи о локацији или времену инцидента.

Украјина је раније саопштила да су њени морнарички дронови погодили два танкера руске "флоте у сенци" 28. новембра, док је трећи брод погођен 2. децембра док се кретао ка турској луци Синоп. 

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган осудио је раније нападе као претњу "безбедности пловидбе, животима и животној средини, посебно у турској ексклузивној зони".

(Танјуг)