Око: Преговори о миру у Украјини – каква је америчка, а каква руска тактика
Путин је шармирао преговараче, није изненађујуће за оне који знају навике руског председника да остави стране делегате да ломе прсте. Тако је амерички Политико описао састанак америчке делегације у Москви, сусрет који је наводно почео са неколико сати закашњења. Амерички државни врх одговара, мир се не може постићи без Русије. Шта је америчка, а шта руска тактика у преговорима за РТС су говорили професори Факултета политичких наука Иво Висковић и Синиша Атлагић.
У уторак су се у Москви састали руски председник Владимир Путин и америчка делегација предвођена Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером. Ни након петочасовних разговора ставови Русије и САД о рату у Украјини нису се приближили.
Амерички медији замерају својој делегацији да је остала фасцинирана, док круже снимци њихове шетње центром Москве у пратњи руског делегата Кирила Димитријева, који носи јакну са натписом "Русија није земља која се било чега плаши".
Професор Факултета политичких наука у пензији и некадашњи амбасадор у Немачкој Иво Висковић рекао је да оно што је за преговоре типично је покушај да се утиче на јавност.
"На јавност се утиче и таквим гестовима који на неки начин исказују спремност једне стране да своје ставове чврсто и одлучно брани, али са друге стране и покушај да се или друга страна одобровољи или у неким ситуацијама свесни покушај да их иритирају. Зависно од тога шта процењујете да ће бити за вас интересантније и боље", истакао је професор Висковић.
Додао је да Руси у овом случају поруку шаљу и америчком и европском јавном мњењу.
"Јер они не праве што се тога тиче битну разлику, мада наравно, морају да праве разлику у погледу ставова САД и са друге стране европских земаља или бар ових највећих, најмоћнијих европских земаља, али све у свему, они покушавају да покажу да се преговора не плаше и да иду у њих врло свесно прорачунато. Не из нужде, не зато што морају, него зато што сматрају да ће из тога извући по себе бољи резултат. Наравно, питање је колико такви гестови имају утицаја на другу страну. По мом искуству, на искусне дипломате немају", рекао је професор Висковић.
Нагласио је да се у дипломатији све гледа, па и говор тела, гестови, покрети, држање тела.
"Све се то анализира да би се утврдило како у датом тренутку та особа реагује на неке предлоге", објаснио је професор Висковић.
Професор Факултета политичких наука и шеф Центра за руске студије Синиша Атлагић оценио је да у дипломатији нема случајности.
"Она је толико добро организована, ако је права дипломатија. Слажем се са овим што је професор Висковић рекао, али ја мислим да је упућена ова порука и домаћем јавном мњењу. Видимо да су све јакне продате, то сам прочитао синоћ. Сви модели и све јакне сличне оној коју је носио Дмитријев су продате великом брзином, тако да мислим да је то имало смисла и у смислу утицаја на јавно мњење", навео је професор Атлагић.
Додао је да би неко могао да помисли да у одсуству озбиљног садржаја у вези са преговорима до изражаја долазе гестови и симболи.
"Чак су новинари западних медија препознали, али помогнути, ако могу тако да кажем, интерпретацијом са украјинске стране и врсте јела које су добили Кушнер и Виткоф. Где су једно јело са месом и са тестом где имате глагол сећи, па су препознали 'аха, то је стављено на мени зато што би могле да се секу неке ствари, главе' или нешто слично", навео је професор Атлагић.
Нагласио је да руски медији нису пренели да је састанак каснио три сата, већ да су то пренели Политико и украјински медији, али да је могуће да је дошло до кашњења пошто је Путин био на економском форуму пре састанка.
Имајући у виду да је Џаред Кушнер, зет Доналда Трампа, трговац некретнинама, професор Висковић упитао је да ли је случајно што је баш један трговац одабран за овакве преговоре.
"Кад погледате логику Трампове спољне политике, она је комерцијална, меркантилна. Она гледа како да из тога што се појави као решење извуче што већу корист. Трамп иде са предлозима да се дели добит. Знате, то је просто неуобичајено на тако високом нивоу да се тако огољено показују своји материјални интереси. Обично настоје преговарачи, и једна и друга страна, да јавности прикажу своје ставове у виду неких вредности, принципа и слично", објаснио је професор Висковић.
Додао је да се Трамп нимало не боји да каже да из нечега хоће да извуче корист за САД.
"Оно што је у овом случају за мене најважније. Нису то спорадичне појаве, ја кажем спорадичне, јер мислим да оне ипак не утичу толико на сам процес, утичу више на друге него на саме преговараче, али је доста индикативно да руска страна и сам Путин прихватају доласке америчке делегације. Ја мислим да је то покушај да се покаже да, како наш народ обично каже, они долазе њима на ноге. Значи, више је стало Американцима да се преговори заврше него самим Русима", оценио је професор Висковић.
Подсетио је на Черчила, који је рекао да онај који држи територију, држи девет десетина аргумената у својој руци и да је очито да су Руси то прихватили.
"Тај став је за мене врло проблематичан, јер поништава принципе међународних односа за које смо се, кад кажем ми, мислим друштва у целини, државе чланице УН деценијама бориле. Сад смо дошли до парадокса, да САД, чији је министар спољних послова државни секретар Стинсон прокламовао такозвану Стинсонову доктрину пре 100 година да се неће признати територијална освајања и анексије територија настале тим агресивним освајањима. Сада, као што видите, сам председник Трамп а и његови сарадници не одбацују унапред такву идеју да се оно што је освојено силом, агресијом прихвати као добит и да се на тај начин закључи мировни споразум, да се резултати агресије признају као територијално проширење", навео је професор Висковић.
Професор Атлагић је навео да ће, како је Путин рекао, "целокупна територија Донбаса и Новорусије" бити укључена у састав Руске Федерације или војним или другим путем.
"Ако је то нешто што је зацртано, а он тако самоуверено о томе говори, онда бисмо у неком тренутку можда могли то процењивати као успех", истакао је професор Атлагић.
Иако су остале и Запорошка и Херсонска област које нису у потпуности освојене, Атлагић претпоставља да ће они инсистирати на свему или да ће се преговори можда другачије извести.
"Али нема сумње да ће свака страна представити свој део колача као успех и светском јавном мњењу и домаћем. Говорим и о Русији и о Америци", навео је професор Атлагић.
Истакао је да је и њему врло интересантна део америчке делегације који је врло близак Трампу, али да су са друге стране Дмитријев и Ушаков.
"Дмитријев који је врло на економском плану агилан и који је човек од поверења. Ушаков који врло добро познаје САД, који је био тамо амбасадор, тако да састав делегација за мене није изненађујући", истакао је Атлагић.
Разговор у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.
Коментари