Москва извештава о успесима у Дњепропетровској области; Немачка повећава ангажовање на источној граници НАТО-а

Савет безбедности УН састаће се сутра, како би представници држава чланица тог тела разговарали о упадима дронова у пољски ваздушни простор, које је пољски председник Карол Навроцки описао као покушај Русије да тестира одговор Варшаве и НАТО-а, преноси Ројтерс.

Састанак СБ УН сазван је на захтев Словеније, Данске, Грчке, Француске и Велике Британије.

(Танјуг)

Русија позива Варшаву да што пре преиспита своју одлуку о затварању границе између Пољске и Белорусије, изјавила је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.

Захарова је оценила да најава пољских власти да вечерас затворе границу представља деструктиван корак, преносе РИА Новости.

(Танјуг)

Председник Француске Емануел Макрон објавио је да ће Француска послати три борбена авиона "рафал" како би помогла у заштити ваздушног простора Пољске, у оквиру сарадње са НАТО-ом, након низа инцидената са руским дроновима на територији Пољске.

"Након упада руски дронова у Пољску, одлучио сам да распоредим три борбена авиона 'рафал' како бих допринео заштити пољског ваздушног простора и источног крила НАТО-а, заједно са нашим савезницима", навео је Макрон на платформи Икс.

Додао је да је ову "обавезу" преузео јуче у разговору са пољским премијером Доналдом Туском, као и да је о овом питању разговарао са генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом и британским премијером Киром Стармером, који су такође ангажовани у одбрани источног крила.

"Безбедност европског континента је наш апсолутни приоритет. Нећемо попустити пред растућим застрашивањем од стране Русије", поручио је Макрон.

(Танјуг)

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да је на разговорима са америчким изаслаником Китом Келогом разговарао о развоју заједничке производње оружја са Вашингтоном и увођењу даљих санкција Русији.

"Разговарали смо о различитим векторима сарадње – како постићи прави мир и гарантовати безбедност Украјине", написао је Зеленски о њиховом састанку у Кијеву путем Телеграма.

Разговори су обухватали "снажне билатералне споразуме о заједничкој производњи дронова и оружја, које смо предложили Америци. Рачунамо на позитивну реакцију САД".

Такође, говорили су о "притиску на Русе и шта можемо да урадимо заједно са нашим партнерима у области царинске и санкционе политике како бисмо се што пре могли састати на нивоу руководства и окончати овај рат".

(Reuters)

Украјински дронови напали су центар за обуку у нуклеарној електрани Запорожје, саопштила је администрација електране коју је одредила Москва.

Није било жртава, а информације о потенцијалној штети се разјашњавају, саопштила је управа постројења.

Руске снаге су заузеле електрану у Запорожју у првим недељама руске инвазије на Украјину у фебруару 2022. године.

(Reuters)

Руски војници су током офанзивних дејстава ослободили су насеље Сосновка у Дњепропетровској области, објављује руско Министарство одбране.

"Артиљеријске посаде и јуришне беспилотне летелице пружале су активну ватрену подршку нашим моторизованим стрелцима", истакнуто је у саопштењу.

Додали су да је руска војска била у стању да ефикасно уништи борбене резерве украјинских милитаната.

Ваздушно извиђање је идентификовало руте кретања опреме, а оператери дронова са директним подводним летелицама успешно су погодили циљеве, лишавајући непријатеља могућности да допуни муницију.

(Известиа)

Као одговор на лет руских дронова изнад територије Пољске, чланице НАТО-а и ЕУ, Немачка ће повећати  ангажовање на источној граници НАТО-а, саопштио је портпарол владе Штефан Корнелијус.

"Немачка влада ће да прошири и ваздушни надзор изнад Пољске поред постојећих обавеза у балтичким државама и Пољској", навео је Корнелијус, преноси Шпигел.

Додао је и да ће немачка влада интензивирати подршку Украјини и "радити на брзом усвајању снажног 19. пакета санкција" унутар Европске уније.

Према саопштењу Савезног министарства одбране, Бундесвер продужава и интензивира текућу мисију у којој ће два борбена авиона Јурофајтер стационирана на аеродрому Росток-Лаге такође учествовати у надзору ваздушног простора изнад Пољске, познатом у НАТО жаргону као "ваздушна полиција".

Предвиђено је да ова мисија траје најмање до краја године.

Поред тога, Ратно ваздухопловство распоређује другу ескадрилу за узбуну и одговарајуће посаде у Лагеу, тако да ће четири авиона у будућности учествовати у надзору ваздушног простора на источном крилу НАТО-а.

Сврха ваздушне полиције је очување интегритета ваздушног простора НАТО-а и могућност свеобухватног и флексибилног реаговања на потенцијалне претње.

НАТО је усвојио овај концепт као одговор на руску анексију Крима 2014. године, наводи немачки лист.

"Немачки Јурофајтери ће полетати у случају сумње како би идентификовали непознате или сумњиве летелице и, ако је потребно, пресрели их. Ратно ваздухопловство ће одмах успоставити оперативну готовост", саопштило је Министарство одбране.

До почетка септембра, немачко ратно ваздухопловство је стационирало пет Јурофајтера у Пољској за мисије ваздушне полиције.

Савезници НАТО-а се смењују у пружању подршке државама на источном крилу.

Поред тога, немачке оружане снаге тренутно имају два ПВО система "патриот" стационирана на аеродрому Жешов.

Велики део западних испорука оружја и друге војне опреме Украјини обавља се преко овог града на југоистоку Пољске.

Контингент се састоји од приближно 200 војника и 100 возила, пише Шпигел.

(Танјуг)

Немачки гигант у производњи оружја Рајнметал планира да производи артиљеријске гранате за украјинске снаге у будућем производном погону у Украјини, рекао је кијевски министар одбране Денис Шмигаљ.

"Дана 9. септембра додељено је земљиште у безбедном региону Украјине , где ће бити изграђен нови погон за производњу граната Рајнметал за потребе Одбрамбених снага", написао је Шмигаљ на Иксу.

Кијев тражи помоћ од својих западних партнера како би проширио своју домаћу индустрију оружја док се брани од руских снага у четвртој години московске инвазије.

(Reuters)

Међународни монетарни фонд (ММФ) процењује да ће финансијске потребе Украјине у периоду 2026–2027 бити за 10 до 20 милијарди долара веће него што предвиђа влада у Кијеву.

Док Украјина сматра да је довољно обезбедити 37,5 милијарди долара у наредне две године, ММФ процењује да би цифра могла достићи и до 57,5 милијарди долара, преноси Блумберг позивајући се на анонимне упућене изворе.

Разлика у проценама кључна је тема преговора јер Кијев тражи нови програм помоћи, будући да постојећи пакет од 15,5 милијарди долара истиче 2027. године.

Већина средстава из тог пакета већ је искоришћена, а првобитно је био заснован на претпоставци да ће рат бити завршен током 2025. године.

Ако се процене Фонда потврде, Украјина ће морати да обезбеди додатне милијарде годишње од западних партнера.

Према наводима из преговора, ММФ и влада у Кијеву разматрају и буџетске ставке попут контроле исплата војницима, које се процењују као једно од најосетљивијих питања.

Украјина такође не жели да повећава пореско оптерећење за своје ратом исцрпљено становништво, упркос препорукама Фонда.

ММФ препоручује и смањење обима сиве економије, која према владиним подацима износи више од 30 одсто бруто домаћег производа.

Украјинска премијерка Јулија Свириденко нада се да ће нови пакет помоћи добити одобрење Извршног одбора Фонда до краја године.

(Танјуг)

Руске власти су у четвртак саопштиле да су поново отвориле главни аеродром у Краснодару, једном од највећих градова на југу Русије, први пут откако су летови обустављени из безбедносних разлога 2022. године након почетка рата у Украјини.

Министарство саобраћаја саопштило је да је решило преостала безбедносна питања и да би поновно отварање требало да помогне локалним становницима и предузећима, а такође би требало да омогући приступ туристичким одмаралиштима дуж обале Црног и Азовског мора.

"Росавијација", агенција за надзор ваздухопловства, саопштила је да се очекује да ће аеродром у Краснодару, који је ремонтован, примити свој први редован лет из Москве 17. септембра.

Аеродром није примао летове од краја фебруара 2022. године, када је Русија, након слања својих трупа у Украјину, затворила најмање 10 аеродрома из безбедносних разлога.

Русија је наставила са радом на аеродрому Геленџик, такође на југу, у јулу 2025. године, и на аеродрому Елиста, у региону Калмикија, у мају 2024. године.

(Reuters)

Председник Белорусије Александар Лукашенко изјавио је да су ПВО системи те земље оборили неке од дронова који су летели у правцу Пољске, а да је Минск благовремено упозорио пољску страну.

"Видели смо куда су летели дронови. Све што смо могли да уништимо, ми смо оборили, али неколико је остало. Одмах смо обавестили Пољску. Шта смо добили? Као дивљаци, они стварају напетост ниоткуда", рекао је Лукашенко на састанку са представником Белорусије у УН Валентином Рибаковом, уз оцену да Варшава настоји да ескалира ситуацију, преноси агенција Белта.

Лукашенко је навео да Белорусија не жели рат или затварање граница, али и истакао да Минск мора да реагује "кад је стављен пред свршен чин".

(Tanjug)

Прерано је да се каже када ће 19. пакет санкција против Русије ступити на снагу, изјавио је портпарол Европске комисије, након што се делегација ЕК вратила из Вашингтона са консултација са америчким партнерима.

Портпарол је истакао да ће ЕК наставити консултације са САД и другим партнерима у свету, али није изнео више детаља.

Изасланик ЕК за санкције Дејвид О'Саливен у понедељак је допутовао у Вашингтон где је са америчким колегама разговарао о 19. пакету санкција.

Председник Савета ЕУ Антонио Коста претходно је рекао да се нови, 19. пакет санкција припрема у тесној сарадњи са Сједињеним Америчким Државама, додајући да је потребно да се изврши притисак на Русију и председника Русије Владимира Путина да прихвати услове примирја.

Амерички председник Доналд Трамп је најавио раније да је спреман да пређе на другу фазу санкционисања Русије, и да ће појединачни европски лидери данас или сутра посетити САД, како би разговарали о томе како решити руско-украјински рат.

Пакет санкција ЕУ, који би био 19. од потпуне инвазије Русије на Украјину 2022. године, могао би такође да се односи на руске системе плаћања и кредитних картица, криптоберзе, као и на даља ограничења на трговину нафтом у земљи, рекли су извори, који су говорили под условом анонимности.

(Reuters)

Министри одбране Велике Британије и Украјине Џон Хили и Денис Шмигаљ разговарали су у Лондону о примени споразума о производњи украјинских дронова пресретача уз подршку Велике Британије.

"Планирано је да за почетак првих 1.000 дронова који буду произведени буду испоручени Украјини. То је значајан корак у спровођењу Споразума о стогодишњем партнерству између Украјине и Велике Британије", рекао је Шмигаљ.

Он је оценио да су се дронови-пресретачи добро показали против иранских дронова шахеда које користи Русија.

"Наставићемо рад на овим пројектима, да привлачимо инвестиције и унапређујемо технологију како бисмо најефикасније заштитили украјинске градове и цивиле од руских ваздушних напада", додао је министар одбране Украјине.

Британија ће производити и заједнички са Украјином савремену војну опрему, при чему Лондон планира да произведе и испоручи више хиљада дронова-камиказе Украјини током наредних 12 месеци.

(Укринформ)

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да би након јучерашњег упада 19 руских дронова на територију Европске уније, најбољи одговор био снажан 19. пакет санкција ЕУ Русији.

Како је навео, рад на овом пакету је сада у току.

"Приоритети укључују руски банкарски сектор, банке у трећим земљама које настављају да тргују са Русијом и инфраструктуру 'флоте у сенци' која финансира руски ратни буџет, тј. капетане бродова, осигураваче, нафтне терминале и тржишне оператере који омогућавају руске шеме", рекао је Зеленски у објави на друштвеној мрежи Икс.

Како је навео, у току је припрема европског алата за спречавање заобилажења како би се блокирао приступ Русије критичној роби и зауставиле шеме осмишљене да се заобиђу санкције.

Зеленски је додао и да су у току консултације између ЕУ и САД, како би се комбиновала пуна тежина притиска санкција, посебно против руских енергетских прихода.

"Украјина наставља да синхронизује санкције. Санкције Велике Британије против Русије већ су на снази у нашој јурисдикцији, заједно са санкцијама Канаде и свих 18 пакета ЕУ. Санкције Јапана су следеће, и тај процес ћемо завршити овог месеца", рекао је председник Украјине.

Према његовим речима, Кијев са партнерима ради на даљој синхронизацији међу јурисдикцијама.

"Од почетка ове године, Украјина је усвојила 44 пакета санкција против руских ентитета, њихових страних помагача и појединаца који подстичу рат. Ове мере су усмерене на руски војно-индустријски комплекс, ланце снабдевања критичним компонентама, буџетске приходе и појединце који шире руску ратну пропаганду и мешање", рекао је Зеленски.

Председник Украјине оценио је да је најважније да предлози Украјине све више постају део међународне политике санкција.

(Икс)

Министар одбране Летоније Андрис Спрудс саопштио је да је та земља, према препоруци војске, на недељу дана затвориле ваздушни простор на истоку земље, у близини граница са Белорусијом и Русијом.

Он је рекао да је војска проценила да је стопа ризика висока након руског кршења пољског ваздушног простора, а да су потребне превентивне мере иако Летонија није директно угрожена, пренео је летонски портал ЛСМ.

Летонско ратно ваздухопловство је тренутно у стању високе приправности током свеобухватне вежбе националне одбране "Намејс", а ваздушни простор ће бити затворен до висине од 6.000 метара у зони од 50 километара од спољне границе земље.

"Затварање ваздушног простора близу источне границе омогућиће потпуну контролу над овим подручјем и олакшати откривање неовлашћених летећих објеката, али и ослободити ограничени ваздушни простор за ловце НАТО-а Балтичке мисије ваздушне полиције и летонску противваздушну одбрану'', објаснио је Спрудс.

Додао је да ће се овим потезом проширити могућности за тестирање акустичних система за ваздушно осматрање, симулацију и сузбијање операција дронова, као и распоређивање и обуку додатних мобилних борбених јединица, док војска врши пооштрене контроле на истоку.

"Руски дронови у ваздушном простору НАТО-а су позив на буђење и морамо учинити све што је могуће да спречимо ескалацију напада дроновима", закључио је Спрудс.

Пољска је у среду пријавила најмање 19 неовлашћених упада руских дронова, од којих је неколико уништено и саопштила да су беспилотне летелице ушле у земљу из Белорусије.

На захтев Пољске, НАТО је активирао Члан 4 Северноатлантског споразума како би започео консултације међу државама чланицама Алијансе у вези са кршењем пољског ваздушног простора дроновима.

(Танјуг)

Пољски председник Карол Навроцки разговарао је телефоном са председником САД Доналдом Трампом о упадима руских дронова у пољски ваздушни простор, рекао је званичник у кабинету Навроцког Марћин Пжидач, додавши да Пољска има снажну подршку америчке стране.

''Америка чврсто потврђује посвећеност савезничкој подршци Пољској. У том смислу, председник Трамп је рекао: 'Ми смо уз Пољску, везани смо савезом, а Пољаци, не бојте се ничега, ако нешто угрози вашу безбедност, онда морамо реаговати''', рекао је Пжидач о разговору двојице лидера.

Према његовим речима, Трамп је такође похвалио способности пољских војника, њихову реакцију и одлуку да оборе руске дронове, преноси агенција ПАП.

Такође је напоменуо да постоји могућност повећања броја америчких војника у Пољској, али то захтева конкретне акције, укључујући сарадњу пољлског Министарстава одбране и Министарства спољних послова.

Раније данас, јужнокорејска мисија у УН саопштила је да је Пољска затражила састанак Савета безбедности УН због кршења ваздушног простора.

Пољска је у среду пријавила најмање 19 неовлашћених упада руских дронова, од којих је неколико уништено, саопштивши да су беспилотне летелице ушле у земљу из Белорусије.

На захтев Пољске, НАТО је позвао Члан 4 Северноатлантског споразума како би започео консултације међу државама чланицама Алијансе у вези са кршењем пољског ваздушног простора дроновима.

(Танјуг)

Фински председник Александар Стуб стигао је у Кијев, где ће се састати са украјинским председником Володимиром Зеленским, саопштио је шеф украјинског председничког кабинета Андриј Јермак.

Он је рекао да ће Стуб током посете са Зеленским разговарати о безбедносним пројектима, европским интеграцијама, инфраструктурним инвестицијама и безбедносним гаранцијама.

Канцеларија финског председника саопштила је на сајту да Стуб и његова супруга Сузан Инес-Стуб бораве данас у посети Украјини.

Према саопштењу, Стуб ће Зеленским данас разговарати у Кијеву о тренутној ситуацији у Украјини, напорима да се оконча руска агресија и подршци Финске Украјини.

Финска је део "коалиције вољних" и укључена је у безбедносне аранжмане који су тренутно у припреми.

Супруга финског председника Инес-Стуб присуствује самиту који организује Олена Зеленска, супруга председника Украјине, о улози образовања у промоцији мира.

Годишњи самит првих дама и господе, који организује Зеленска, окупља супружнике светских лидера и стручњаке из различитих области који разговарају о глобалним изазовима, наводи се у саопштењу финског председништва.

(Reuters)

Специјалне снаге Главне обавештајне управе Министарства одбране напале су брод руске Црноморске флоте код Новоросијска, тврде украјинске власти.

"Дана 10. септембра 2025. године, у Црном мору, специјалне снаге ГУР Министарства одбране Украјине пратиле су и успешно напале још један скупи војни циљ агресорске државе Русије - брод вишенаменског пловила пројекта МПСВ07 из састава непријатељске Црноморске флоте", наводи се у извештају прес службе Државне полиције Украјине, преноси Укринформ.

Напомиње се да је у време напада специјалних снага ГУР-а руски брод вршио електронско извиђање и патролирао прилазима Новоросијском заливу.

Према тврдњама украјинских власти, специјалне снаге ГУР-а су погодиле брод борбеним дроном украјинске производње у области контролног моста, где се налази навигациона и комуникациона опрема брода.

Као резултат напада, опрема за регрутацију непријатељског брода је уништена, брод је онеспособљен, а његова поправка ће бити скупа, наводи се у саопштењу.

Руска морнарица је наручила погођени брод 2015. године, који је коштао око 60 милиона долара, а Русија укупно има четири таква брода.

(Укринформ)

Пољска је увела ограничења ваздушног саобраћаја дуж својих источних граница са Белорусијом и Украјином, саопштила је Оперативна команда Оружаних снага Пољске.

"На захтев Оперативне команде грана Оружаних снага... ограничења ваздушног саобраћаја биће уведена у источном делу Пољске у облику ограничене зоне ЕП Р129", саопштила је Пољска агенција за ваздушну навигацију.

Ограничења су ступила на снагу у 22 часа у среду и важе до 9. децембра, наводи се у саопштењу. Одлука долази након повећања тензија и вишеструких упада дронова у ваздушни простор чланице НАТО-а.

Пољска је јуче оборила сумњиве руске дронове у свом ваздушном простору уз подршку авиона својих савезника из НАТО-а, што је први пут да је чланица западне војне алијансе пуцала током руског рата у Украјини.

Руско Министарство одбране саопштило је у среду да су њихови дронови извршили велики напад на војне објекте у западној Украјини, али да нису планирали да погоде било какве циљеве у Пољској.

(Reuters)

Дан пошто је Пољска известила да је у њен ваздушни простор ушло 19 руских дронова, бурне реакције европских лидера се не смирују. Бивши в. д. помоћника америчког државног секретара Џонатан Мур изјавио је за РТС да је реакција НАТО-а професионална, а да Русија мора да контролише своје оружје. Стручњак за безбедност Данијел Шунтер истиче да је реч о тестирању чланица Алијансе и њихове реакције на ситуацију.

Џонатан Мур, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да је главно питање и за НАТО и за Русију да ли је упад дронова у Пољску намера, провокација, грешка или напад.

"Ниједна опција није прихватљива. Ако је то грешка руске јединице или напад дронова на украјинске мете који су прешли Пољску, то значи да не знају да контролишу оружје, што је опасно, а политички је још опасније ако је то била намера", истиче Мур.

Говорећи о примени члана 4 НАТО-а, Мур објашњава да то подразумева консултације свих чланица о случају, према Вашингтонском споразуму, истичући да је Алијанса реаговала дипломатски професионално.

"Пољска је веома јака демократска држава, активна у НАТО-у и има посебну улогу на граници Украјине, Белорусије и Литваније. Такође, има велики војни буџет и била је спремна да реагује", објашњава Мур.

Руска војска успешно надгледа и омета кретање украјинских снага на ауто-путу Херсон–Николајев, изјавио је губернатор Херсонске области Владимир Салдо.

"Контролишемо небо изнад ауто-пута до Николајева и пута до Белозјорке. Дронови стално раде. Оружане снаге Украјине више се не крећу овим правцима – то је превише опасно за њих. Сада као резервну руту користе обилазни пут до Николајева преко Снигирјовке", навео је Салдо.

Према његовим речима, украјинске снаге сада заобилазе овај део пута и користе алтернативну руту преко Снигирјовке.

(Известија)

Пољска је затражила састанак Савета безбедности УН након што су руски дронови прекршили ваздушни простор те земље, саопштила је јужнокорејска мисија при УН, која председава овог месеца.

Састанак би могао да буде одржан сутра, рекао је дипломатски извор за Тас.

Пољска је у среду пријавила најмање 19 неовлашћених упада руских дронова, од којих је неколико уништено, саопштивши да су беспилотне летелице ушле у земљу из Белорусије.

До сада су пријављена три оборена дрона, а због инцидента је део ваздушног простора Пољске, укључујући подручје изнад варшавског аеродрома "Шопен", привремено затворен. 

На захтев Пољске, НАТО је позвао Члан 4 Северноатлантског споразума како би започео консултације међу државама чланицама Алијансе у вези са кршењем пољског ваздушног простора дроновима.

Према подацима руског Министарства одбране, руске оружане снаге су током ноћи напале украјинске војне и индустријске објекте у западној Украјини, а нису планирани напади на циљеве у Пољској.

Русија тврди да домет дронова који су прешли границу са Пољском не прелази 700 километара, а руско Министарство одбране је саопштило да је спремно да се консултује са Пољском по овом питању, наводи руска агенција.

(Танјуг) 

У руском нападу на Суми избио је пожар у једној образовној установи, а ватрогасци су га успешно угасили, саопштила је украјинска Државна служба за ванредне ситуације.

''Око један сат ујутру, непријатељске беспилотне летелице су напале територију једне од образовних установа у Сумију“, наводи се у извештају.

Зграда установе су претрпеле значајну штету, од којих се једна запалила, а на околним зградама су разбијени прозори.

Спасиоци су брзо угасили сва жаришта пожара, пише Укринформ.

(Танјуг)